Српски сион

О гр . 584.

„СРПСКМ

СМОН, Ј

XXVII. Седница 2 (15) јула 1902. ПРЕ НОДНЕ. Председава потпредседник Др. Ђор^е ЕрасојевиЛ. Од високопреосвештених епископа присутни су: Гаврило ЗмејановиЛ, Лукијан БогдановиЛ и Митрофан ШевиЛ. Бележник Ј. ВоркапиЛ чита занисник. Др. Ал. РокниЛ примећује, да се записник опширно и нетачно води, а тиме се сабор задржава у раду. Архимандрит Др. Георгије ЛетиЛ примећује, да он није говорио против повишице јеромонаха Милићевића из Хопова у опште, него само да му се не повиси дијурна до ви сине игуманске плате. Васа МуачевиЛ иримећује, да је он био зато, да се унравитељима оних манастира, који покажу вишак изнад прелиминираног чистог прмхода даде награда од 5 % тога вишка. Записник се оверовљава са овим примедбама. Сабору су стпгли поднесак Јована Пачариза пароха у САндреји, којим моли отправнину; затим записник о избору изборника у В. Кикинди. И. Јелчић, Др. А Рокнић, М Ђорђевић, Ј. Воркапић иредају сабору поднеске разне, који су преко њих стигли. Издају се дотичним одборима. Потпредседник Др. Ђ. ЛрасојевиЛ саопштава, да је стигао захгевани спис о избору изборника у В. Кикинди у погледу избора свештеничког посланика Радовића. Александар СапдиЛ подноси писмени предлог, да се позове Саборски Одбор, да испита на чије су име укњижена црквена добра у некада богатим сриским општина: Коморану, Вацу, Сигету и другима, те да испита, где се уносе знатни приходи тих богатих црквених општина, те да Саборски Одбор спреми позитиван предлог за идући сабор, како би та добра прешла под управу срп. народно-црквених фондова. Упућује се иетиционом одбору. Потпредседник Др. Ђор^е КрасовиЛ. На дневном је реду молба професора Карловачке гимназије. Известилац Св. ПрибиИевиЛ референат петиционог одбора, реферише о молби професора карловачке гимназије, којом траже новишицу оозивом на 92. § рескрипта од 1868. г., т. ј. да

имају плату као и професори у Угарско.ј. Тако Је и било, али само до 1890. год. па сада још траже и накнаду плате од 1890. г. Познато је како су професори новосадске гимназије добили повишицу плате утоком и призивом на владу. Сада је настао и покрет међу професори карловачке гимназије за повишење своје плате, што је и праведно, јер имају исте квалификације као и професори новосадске гимназије. Но петицијони одбор стао је на становиште, да се §. 92. рескринта, на који се позивају карловачки црофесори, не може онако интерпретирати, како то хоће збор карловачких професора. Не може се захтијевати, да и ми онако исто награђујемо професоре наше како то награђује маџарска влада, јер ми нијесмо у истом имовном стању у којем је маџарска влада. Професори новосадски, којп су се путем рекурса на владу обратили, добили су оно што су тражили, но кад карловачки професори рекурирају на владу они се одбијају с тим, да њихова плата треба да буде као и проф. плата на држ. гимназијама у Хрватско.ј и Славонији. Осуђује поступак рекурса на владу, који су професори тих гимназија учинили. У име петиц. одбора предлаже да се карлов. професорима изједначи плата са платом новосадских нрофесора, али да им се тражена накнада оспори. Др. Ж. МиладиновиЛ потпуно усваја предлог петицијоног одбора за то, што се овај ставио у овом предмету на автономно становиште. Сабор не може и не сме бити једној гимназији мати, а другој маћеха. Што се тиче § 92., то је тај §. донесен у добт дуализма, кад се није правила разлика између Угарске и Троједнице. Што је сабор при донашању тога §. тако установио, то је с тога што су те плате одговарале материјалним приликама и потребама нашима. Сасвим је оправдано да се плате изједначе, алп не зато што су плате професора новосад. гимназије изједначене са платама професора државних гимназија у Угарској, него зато, што то правичност захтева. Из овога никако још не следи да ће сабор повећавати или смањивати плате професора према томе, како се то буде чинило са платама на држав. гимнајама угарским. Нрихваћа нредлог петиц. одбора, али с том допуном, да се ова повишица поред најбоље ( воље не може извести за ову годину, него да