Српски сион

*

„СРШЖМ ОИОН." _ Бр. 38

Стр. 682

иили и од изборног предеједника одбијени били. Ника Недучин то је онај класпчан свједок, који је потписао био оне исправе приложене нрвом протесту, којих је неистпнитост овај славни сабор из самих аката констатовао. Према томе лабава је вјеродостојност цијеле ове свједоџбе цијелог овог списка. Но ако се ипак у испитивање истога упустимо констатоваћемо, срављивајући га са оним изборним записником и са свједоџбом црквене општине приложеном првом протесту, да исти садржи већином имена људи, који су с1е Гас1о гласали, с друге пак стране имена таквих људи, који у бирачку листу уведени нијесу. Примјера ради наводим слиједеће: Светозар Попов гласао је за Павла пл. Еремића под бројем 341. Алекса Симић гласао је на Марка Богдана под бројем 668 и т. д Тврди се надаље, да је за г- Марка Богдана гласало 13 људи под туђим именом, тако на примјер у мјесто Јована Савиног, да је гласао Иван Савин, у мјесто Славка Тешиног, да је гласао Сава Тешин итд. Пошто је свуда могуће, да се овакве мање погрјешке, код преписивања у бирачку листу увуку, то је сасвим природно и оправдано, да се дотични људи гласању припусте, ако се само њихов идентитет несумњиво доказати може. Но има овдје у прилозима још неколико интересантних изјава, као на примјер изјава Михајла Бокшана: Ја дољепотписани овим изјављујем, да сам приликом избора и то 26. јуна ноћу од стране Марка Богдана донијет био на коли, гдје су ме пресвукли у друге хаљине и увели у једну собу, гдје су гласали и ту сам у име — мени непознато — за Марка Богдана гласао, и одма сам се вратио. Ја гласа нијесам имао, него сам у туђе име гласао, које су ми онда казали, а сад сам га већ заборавио! ГЈротест наравно сматра све овакве изјаве класичним доказима, но држам да није нужно, да славни сабор упозоравам на потпуну невјероватност тога, да би ти људи овакве своје изјаве и заклетвом потврдили, ге тиме себи сами жиг непоштења уларили, те чак и са казненим законом у сукоб дошли. Као роб! 8спр1ит наведен је још један важан факат: Лаза Богдан, син изабраног посланика г. Марка Богдана гласао је за истог. Но пошто је исти наводно тек 29. маја

1878. г. рођен, то није могао бити уврштен у бирачку листу, јер су рекламацпје само до 1. маја т. год. примане. Из тога изводи протест, да је бирачка листа. кривотворена. Колико је овај приговор тенденциозан, то је јасно. Тврдња се ова ничим не доказује, а пошго и сами тужитељу признају да је дотични у бирачку листу уведен, то је црквени одбор само коректно поступио, кад га је гласању припустио. Тужитељи су имали дотичнога претходно приликом рекламаци.је из бирачке листе избрисати дати, али сада кад је исти по њиховом властитом наводу већ 24 годину прешао, смијешно је приговарати његовом бирачком праву. Сада долазим на најсјајнију тачку овог иротеста, којом се исти разликује од свију досадашњих протеста. С.тавни сабор дјелио је обично протесте у двије сврсте: у стварне и у пркос-протесте. Овај се међутим ни у једну ол; ових груиа уврститп не може, ,јер по цијелом свом смјеру спада у нову категорију. За доказ овога бићу слободан само ове сгавке ирочитати: (Чита неколико ставака, којима се на најгаднији начин наиада на личност изборног предсједника.) — Препуштам славном сабору да иросуди, колико је неиристојно достојанство овог славног сабора овим начином писаља вријеђати. Цио досадањи садржај иротеста такве је природе, да се о њему рго е1; сопка дебатовати може. Али сада слиједи најјачи дио, у ком се тужитељи егзактном математичком зна ности служе. Протест вели: Гласало је свега 1823 бирача, од тих добио је Марко Богдан 977, а Паја пл. Еремић 846. Но пошто се још, и оних одбијених 309 бирача Павлу ил. Еремићу урачунати мора, то је исти добио .1155 гласова, дакле 178 гласова више него Марко Богдан. Ово је чиста и јасна математика, која не допушта приговора. Тужитеље не смета ни најмање то, да код ових 309 људи није доказано да су заиста бирачи, и да су изборном одб-.ру престали, и од изборног одбора фактично одбијени били. Тужитељи на темељу овог чистог рачуна изражавају тај скроман захтјев, да се мандат Марка Богдана уништи, те да се Павле ил. Ереаић изабраним послаником прогласи и у сабор позове. Чудим се, да обзиром на предстојећи близи свршетак сабора тужитељи не ишту да се г. Павле пл. Еремић телеграфично позове, но