Српски сион

Б р . 39.

и СРПСКИ СИОН".

О тр . 655.

Потпредседник Др. Ђ. ЕрасојевиЛ одгађа седницу на ! | 4 сати. (После одмора.) П. КрајновиЛ. Пало је неколико ријечи као оптужба на самосталну странку приликож данашње верификације. Изјављује да предлог, да се скине с дневног реда верификација, није ишао на извлачење из расправе, него се ишло за тим, да се обаве прешнији послови. Тим пре се није требало журити са верификацијом сомборских мандата, што се са верификацијом ст. пазовачких мандата отеже. Самосталци нису казали, хоће ли гласати ни за ни против уништења, а ио ријечима Миладиновићевим, изгледа као да су се самосталци из тога рада извлачили. Он мисли, да ни цијела радикална странка не одобрава ријечи дра Ж. Миладиновића, који је пред народом оитужио самосталну страрку, као да је она хтјела, да омете рад и да заштићава незаконите изборе. Но самостална странка је доказала већ својим држањем, да је она радила како треба. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ одговара, да истражна комисија није још отишла у Пазову, што је један члан те комисије био референат прорачуског одбора, а прорачун је тек јуче коначно свршен. Др. Ж. МиладиновиЛ упозорује, да је већ јуче одгођена верификација, на захтевање самосталне странке управо референта мањине. Самостална странка сада то опет тражи, да се ова ствар скине с дневног реда. Што самостална странка неће да гласа, показала је, да она бега од истине. Пре је тражила, да се нареди истрага, сад, кад је то учињено хоће да избегне расираву о истрази. То зато, што истрага говори толико против Дракулића и Купусаревића, да то не би могла бранити. Потпредседник Др. Ђ. КрасојееиЛ. На реду је расправа о извештајима ревизионог одбора. Др. Ст. ЈовановиЛ подноси ове предлоге: I. Сабор узима са дубоком жалошћу на знање да управа нар. цркв, добара у времену од 1879. па до 1890. г. у коме је вођено камерално књиговоцство у многиа није упра вљало с народно-црквеним фондовима и закладама савесно, јер нити су [том времену вођене књиге тачно и савесно, како је то проиисано, нити је вођена нужна контрола, нити су по-

једини руковаоци руковали савесно са исгим народно-црквеним иметком. С тога сабор упућује Саборски Одбор, да позове све, који су у овим извештајима наведени и који сгоје у обвези са каквим било мањком према народно-црквеном иметку било то у капиталу, било то у каматама, да онима, од којих се може дужна свота утератп стави рок од 14 дана, у ком су дужни безусловно исказани мањак покрити. II. Са обзиром на то, што је сабор накнадно дознао, дакле после усвојеног повишења плате чиновницима, да неке садање фондовске чиновнике терети: што инвентар није сагласан са извештајем годишњих рачуна, а зготовљен је тек на тражење ревизионог одбора, тек 6 месеци после извешгаја, те је тиме етаро зло немара из камералног књиговодства донекле прешло и у двоструко књиговодство, то овај сабор, да би сваком намеру а евентуално и већем злу на пут стао, доноси ову одлуку: Сабор изриче јавно опомену дотичним чиновницима и позива их на савесно вршење дужности, а Саборски Одбор унућује, да у властитом делокругу даље поступи. Сабор једногласно усваја ове предлоге. Др. Стева ЈовановиЛ подноси записник изасланика ревизионог одбора о прегледању фондовских благајница, који гласи. „Састављен на дан 4|17. јула 1901. у благајничким просторијама срп. нар. црквених фондова и заклада. Присутни изасланици ревизионог одбора г. г. Евген Думча, Др. Миша Теодоровић, и Стеван Карамата, којима је одлуком ревизионог одбора састављено у дужност, да изврше иреглед фондовских благајница. Дана 4. (17.) јула о. г. је била ревизија готовине и свих вредности, које се у фондовским благајнама налазе: Налаз I. У првом реду нзвршен је преглед готовине, која је пребројана и нађена је у главној благајни 64-500 К, у ручној благајни 7-551 К 9 п. укупно 72*051 К 91 п. Према благајничким дневницима глав. књиговође и благајника требало је бити готовине у благајни 72 - 050 К 80 п., впше је дакле нађено за 1 К 11 ц., који се вишак већ од неколико дана налази у глагајни. Приликом ревизије констатовано је, да је главна благајна уредно закључана по 3-ци