Српски сион

(>*]?, 684.

,СРПСКИ сион. е

В» 41

туалио ретење, односно цредлог. Прима се. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ износи иа решење оставку ироте Јована Бороте на чланству у Школском Савету. Прима се. Потиредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ нозива сабор, да изабере новога члана за Школски Оавет место проте Јована Бороте. Једногласно је изабран Др. Александар тајЛ . РокниЛ. Др. М. Мушицки предлаже, да се опуномоћи саборски биро, да састави представку на високе владе и сабор кр. Угарске и кр. Хрватске Славоније и Далмадије, у ствари ревиндикације и оснивања вероисповедних школа и арава јавности за препарандије у Г. Карловцу п Пакрацу и исте нредставке што нре отпошљу. Прима се. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ предлаже, да се он и церовођа М. Ђорђевић уз припомоћ два нисара опуномоћи, да канцеларијске послове овога сабора после заседања овога у ред доведу, уз одређене већ дневнице. Прима се. Др. Ж. МиладиновиЛ иодноси ове прешне предлоге за одлуку. I. Сабор овај изјављује, да је Школски Савет учинио незаконитост, кад је г Борђа Поиовића, приврем. епарх, школ. референта за Вршачку и Темишварску епархију скинуо с тог звања и другог цривременог референта поставио, јер је Ђорђе Поповић био постављен на темељу стечаја до коначног решења саборског, т. ј. док сабор не изабере сталног епарх. школ. референта, па јер је 'Борђе Поновић изабран за главног шк. референта, то је отпала погреба да се исти врати на своје пређашње место, а шго се гиче задржане плате, да се ствар унути Саб. Одбору на извиђај. II. Сабор овај одлучује, да се Оаб. Одбор унути, • да у сиоразуму са патронагима срц. вел. гимназија удеси, да се сва манипулација и управа гимназијеких фондова пренесе на управу народних фондова, што је у интересу самих гимназија. Др. Славко МилешиЛ прима предлоге с допуном у I. предлогу „без претходне дисциплинарне истраге." С допуном овом примају се предлози Др. Ж. Миладиновића.

Др. Сл. МилешгЉ пита: шта је у сгвари М. Соларићева предлога гледе одношаја чланова бирова према сабору. Др. М. МихајловиЛ. Износи, да у овоме сабору није повређено ничије право. Свакоме досланнку било је слободно да говори и гласа по својој вољи, па ако хоће и да из сабора изађе. Али перовођа као члан бироа дужан је да остане. на своме месту док је то, или иначе нека даде на пероводство оставку, па му је слободно да као члан сабора ради шта хоће. Лепо би то било да и потпредседник изађе из сабора и тиа снемогућн даљи рад. Истина је, да и подпредседннк може да опструјира, али онда и он мора дати оставку. Оабор је већ узео на знање поступак потпредседников. Предлаже, да се сада узме на знање, те преко овога питања пређе на дневни ред Св. ПрибиЛевиЛ тврди, да то није смјело бити, да тај акт не дође одбору за прешне приједлоге. Констатује. да М. Ооларић није онога дана имао као биљежник посла, а и да је имао посла могао је од четири биљежника у једном себи наћи замјеника. Сматра схватање дра М, Михајловића бирократским, јер М. Ооларић није имао оног дана пос.та. Оамосталци остају код свога становишга, коЈе су онога дана заузели, зато захтијева, да, сабор узме на знање њихово држање. М. МедаковиЛ Перовође код сваког гласања гласају са својом странком, па кад им се допушта тим манифестирати своје страначко мишљење, држи, да се та манифестација не може ускратити ни у којем правцу. Оно, што је дозвољено сваком члану сабора, то је дозвољено и иеровођи. Прави разлику између потпредседника сабора и перовођа, у том, што перовође редовно гласају са. странком а потцредседнич у случају, кад се гласови поделе на једнако. Пребацује већини бирократизам, и чуди се, да су таке демократе нагло бирократизам пригрлиле. Не одобрава постунак нотпредседника. Перовођа Ооларић само је коректно и конзеквентно ноступао. кад је сагласан са странком био. Жели да сабор његов иоступак одобри као коректан. П. Лунгулов истиче, да ни други посланици самосталне странке нису требали да нанушгају сабор, а часници сабора нису то смели учинити.