Српски сион

В р . 41.

„СРПСКИ СЖОН."

Стр. 685

Др. Ж. МиладиновиИ изност да остали посланици нису узели на себе дужности које су узели часници сабора, г. Соларић могао је да се не примк дужности перовође; но кад се примио он се тиме везао. Истина је да Ооларић оног дана није водио записник али је седео за неровођскпм столом, но морао је седети, јер он има перовођску плату за све дане он је могао имати посла да што прочига, да бепежи гласове при гласању, да пребројава цедуље, по што то не ради један. Нико му не крати да оде из еаборнице и опструјира, али пре тог је требао дати оставку на перовођству, Нико није знао кад ће се вратнти, па је за то председник имао право да га опомене на дужност, те усваја предлог дра Михајловића. Већином гласова прима се предлог Дра М. Михајловића и поступак нотпредседника узима се на знање. Потпредседник Др. Ђорђв ЕрасојсвиИ изјављује, да је сабор успешно довршио свој огроман рад и захваљује сабору, који га је потпомагао у вршењу председничких дужности. Узима се на знање. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ лозива изаслансгво, да оде и изјави Његовој Преузвишености г. кр. комесару Бели пл. Талијану од Визека, да је сабор довршио свој рад у овом заседаљу. Пошто је високопреосвештени Епископат на челу са Његовом Светости преузвишеним господином патријархом Георгијем Бранковићем, председником сабора, дошао у саборницу, дочекао је сасабором стојећиЊ. Преузвишеност. Њег. преузвишеност кр. иовереник чита овај говор: (Штампан у 28. бр. „С. Оиона"). Ио завршетку читања сабор кличе трипут: „Живело Његово Величанство". Његова Свешош поздравља Њег. Преузвишеност кр. повереника овим говором: (Штампан у 28. броју „0. Сиона"). Сабор кличе трипут „Живело Његово Величанстзо ! Живела Његова Преузвишеност". По одласку Његове Преузвишености кр. Повереника, Његове Оветости патријарха и високопреосвештених епископа Потпредседник Др. Ђ Красојеви~К позива перовођу да прочита записник данашње седнице. Перовођа Миша ЂорђевиЛ чита записник. Исти се оверова без примедбе.

Дописи Из Бови$а, У убавом српеком мјестанцу Бовићу, на огранку Петрове Горе у Бановини, гдје се многобројни српски нравославни народ слијеже сваке младе недјеље, на завјет и молитву к цркви Св. Васкрсења Христова, био је и ове године на дан Св. Покрова Богородичина збор, на утјеху и духовну радост овамошњег народа нашега. После св. литургије, на којој је парох Кирински, г. Михаило Лемајић, изрекао сакунљееом народу лијену поучну ријеч, извршен је и један чин пијетета и захвалности, што Бовићанима ваистину служи на част. Овдје је, дијелећи са Бовићанима свако добро и зло, учитељевао много годипа покојни Петар Грујић, отац нашега епискоиа високопреосвећенога г. Михаила Грујића. По жељи свега народа парохије Бовићке, а особито захвалнијех ученика врлога некадањег учитеља Петра, закључила је црквена општина Бовићка, да се на дан збора Св. Покрова Богородичина сваке године даје параетос за племените душе упокојених родитеља епископових, оца Петра и матере Милице. Ове године је на тај дан први иут и служен парастос тај, као видљиви један доказ признања и захвалности овамошњег народа упокојеним родитељкма Петру и Милици, а уједно и као рјечити свједок вародне љубави, поштовања и оданости, којом дише и живи овај народ за потомка родитеља тих, нашег мудрог и аиостолске ревности епископа Михаила Грујића. На парастосу је изрекао веома дирљив говор мјесни парох г. Миле Стрика. А кад је говорник одао хвалу и захвалу врлим покојницима, јер дадоше привославном српском народу овијех кршних, но Србину драгих и милих крајева, сина свога за духовна оца, Архинастира и највећега учитеља, одјекнуо је у св. храљу глас захвалнога народа: Слава им! И тако ће честити Бовићани сваке године ириносити дуг евога признања упокојеном учитељу свога мјестанцета, а тиме и дуг свога смјернога признања, своје љубави и оданости и нотомку његову, мудром учитељу цијеле кршне дијецезе Горњо-Карловачке, добром и у архипастирској ревности неуморном владици Михаилу, којем нека је и сад и увек слава! Један Баиовац.