Српски сион

Б р . 41.

„СРБСКИ СИОН".

( Ј тр . 679.

Ради уређења епархијске архиве у Плашком одобрена је нотребна свота из из овога Фопда (С. 0. 6018.(1213. ех 1900.) Учињепо је расположење (бр. 1961. зап. ех 1898.), да се годишње плаће енархијским званичницима исплаћују од 1. јануара 1899. месечно унанред (на место дотле постојалог тромесечпог издања.) 0 стању трница Ј. ГрујиИа из Новог Сада и односно Марије Поповића из Београда против оставине блаженопоч. патријарха Германа Анђелића односно нротив овога Фонда, имамо част, настављ ,ајући на последњи извештај додати, да су све овонредметне иаргшпе окончане. Окончана је, и то у корист овог Фонда, и отштетна нарница истога ,Т. Грујића рипс1о 160.000 К; ну исти је тужитељ обновио парницу. Међутим је против истога поведена кривична истрага у предмету потписа неких обвезница, утунЈених против оставине пок. патријарха Германа односно против нар. цркв. Фондова (С. 0. 7959Ј1893. ех 1901.) На оиравку (катедралне) цркве у Плашком дозвољено је 20.000 К из овог Фонда што је и вис. кр. влада одобрила (С. 0. 4604Ј1039. ех 1901.) Одлуком бр. С. 0. 7894.|1785. ех 1901. дозвољено је, да се и у епарх. нисарници будимској, као и у осталим епарх. писарницама, постави дневничар на терет овога Фонда. У недостатку оставине стављени су на терет овом Фонду иогребпи трошкови иза блаженопок. еииокоиа будимског Јеремиџ МаЏревиТм са 2220 К (С. 0. 2422ј970 ех 1901.). Најпосле код овога има се нарочито истаћи ово. Како су просторије у здању, где се сада смештена звања врховних нар. цркв. автономних власти, поглавито пак за разгранати посао код књиговодства и благајнице нар. цркв. Фондова и заклада у сваком погледу малене и незгодне; како је у изгледу, да ће се према развијању зван. послова и снаге тих звања за краће или дуже време морати умножити, и како се назиђивањем још једнога (другога) спрата на садањем здању за 40.000 — 50 000 К не би постигло оно, што се жели, а нарочито кад се узме у обзир, да је крајње време, да се сагради и дворана за држање седница нар. цркв. сабора са побочним просторијама као и да се и сви органи врх. авт. власти овде концентришу (главни школски реФеренат, Фискал нар. цркв. Фондова и заклада, надзорник нар. цркв. добара и т. д.) — одлучио је Саборски Одбор, да се сагради засебно здање за та звања и н. ц. саборницу са принацима (С. 0. 2568/103. ех 1898.) и учинио потребна расположења за сачињене грађевног програма, плана и предрачуна као и ради стручног прегледа истога. Одлучено је даље, да се зграда подигне на овом земљишту, које је првобитно било купљено и одређено за зграду богословског семеништа. С тим у свези имамо споменути одлуку бр. С. 0. 1995., 1956|576. ех 1899., којом је примљен план и ирорачун за градњу Фопдовске зграде, односно зграде неирикосновеног фонда и поднесен ради получења превишње дозволе како за градњу, тако и за пренос земљишта са клирикално-школскога на неприкосновепи фонд ; даље (високом кр. уг. владом одобренуј одлуку бр. С. 0. 2176)635. ех 1900., којом је услед получења прев. дозволе од 18. марта 1900., да се у смислу одлуке бр. С. 0. 2568 103. ех 1898, намерено зидање здања за саборницу и смештење горњих звања изведе, изречено да се упитно земљиште пренесе на неприкосновени фонд за куповну цену од 60.000 К; да се о трошку истог Фонда зграда сагради и као својина његова сматра с тим, да ће сви нар. цркв. фондови и закладе сносити саразмерио својим главпицама најмовнину у толикој своти, којом ће се 4^2 % камате на издану грађевну своту, као и трошкови око одржања зграде неприкосновеном Фонду подмиривати и којом је одлуком унућен Фискалат ради ноднеска нацрта исправе, да се грунт. пренос спроведе; по том одлуку, којом је наређена минуендо-дражба ради издавања овога грађевнога посла: и најпосле одлуку од 15. (28.) децембра 1900. бр. С. 0. 7922^2265, којом је примљена