Српски сион

Си 1 . 680.

Б р . 41.

ОФертна понуда предузимача Владимира Николика из Карловаца, да за предрачупску своту од '241.044 К 72 пот. (уз порушење старих зграда) изведе градњу по примљеном нацрту и прорачуну; том приликом је учињено све, што је потребно за пристун к извршењу радњ с тим, да је нарочито и то решено, да се постави стручни надзорпик градње, услед чега су нозвана три стручњака да поднесу овопредметне своје понуде, те је такав и постављен. Зграда ваља да буде готова 1. јула 1902. Што се тиче нар. иркв клирикалнога школскога фонда имамо част ово саонћити. Одлуком бр. С. 0. 1176|30. ех 1897. дозвољена је свота у износу од 685 Фор. а вр., да се за богословијску књижницу набави латинско издање Мињове патрологије. Обзиром на ту прилику, што је жупанија торонталска изјавила још 1896., да из закладе бив. вел. кикиндскога дистрикта од 10.950 фор. а вр. у допуну илата професора срм. учит. школе сомборске , не може више давати 8 % него само камате одлучио је Саборски Одбор, да се услед тога исказани мањак своте за дотирање речених проФесора (тада са 383 Фор. 25 нов.) од 1. октобра 1896. из клирикално* школскога Фонда у течај стави и издаје; у исто доба је умољена речена жупанијска власт, да исту закладу преда на руковање нар. цркв. Саборском Одбору, а свакако све дотле, док се ова предаја не би коначно спровела, у благајницу нар. цркв. фондова и заклада уноси оне своте, које се на рачун тога Фонда буду уилаћивале. Кад је торонталска жупанија отиисала, да овдашњу одлуку бр, С. 0. 491111364. ех 1896. не усваја, него изјавила, да ће се у будуће издавати 5 % камата у горњу сврху, да ће се водити контрола о употреби овопредметне своте код речене учит. школе и др. — учињена су потребна расиоложења да се изнађе основно иисмо о овој заклади. По што је набављено основно писмо, изречено је, према предлогу Фонцовскога Фискалата, да се не може та предаја испословати, јер по основ. писму и зак. чл. XXXIII. 1876. §. 28. припада руковање том закладом жупанији торонталској. (С. 0. 1033 82 сх 1900. године). На потребе српских виших девојачких школа у Новом Саду, Панчеву и Сомбору, издаје се из овога Фонда годимице знатна свота од преко 20.000 К. Обзиром пак на велико оптерећење клирикално школскога Фонда многим другим потребним издацима као и на пре 30 година изречепу дужност дотичних цркв. опћина, да оснују потребне Фондове за издржавање ових школа, на темељу прорачунске своје одлуке бр. С. 0 8969 2281. ех 1900. позвао је Саборски Одбор сриске прав. цркв. оиКине у Панчеву, Новом Таду и Сомбору, да шчињуИи од 1. јануара 1902. саме издржавају своје више девојачке школе , по што су имале доста времена, да оснују потребне изворе. На тај позив су поднеле све три опћине иредс.тавку ради неизвршења горње одлуке до расположења сл. нар. цркв. сабора, услед чега је прорачунском одлуком бр. С. 0. 8047:2178 ех 1901. издавана прииомоћ сомборској опћини уврштена као и дотле, а за Панчево и Н. Сад је уз уврштење целе своте решено, да и једна и друга опћина имају 3 | 4 прихода од односних Фондова и заклада, за издржавање виших дев. школа полугодишње у натраг од 1.1. 1902. уносити у благајницу и. цркв. Фондова и заклада ради рефундовања једнога дела овопредметних издатака из нар. цркв. клирикално-школскога Фонда. Ова мера се показује оправдана с тога, што последње две опћине располажу већ сада знатним нриходима које од основаних Фондова, које пак из задужбина, остављених на ову сврху. Издавање досадање припомоћу за Сомбор пак темељи се на том, што иста ириномоћ у год. износу од 2400 К. чини тек 1 4 припомоћи колика се даје Н. Саду и односно колика се даје Панчеву.