Српски сион

Стр 700

„СРПСКИ ОИОНУ

Бр. 42.

Школског Савета претходно на мњење достављен био учитељскнм зборовима српских вероисноведних гакола у Сомбору, Старом Бечеју, Новом Саду, В. Кикинди и Вргацу. Операт овај заједно са примедбама учитељских зборова у Новом Саду, Ст. Бечеју, В. Кикинди и Вршцу достављен је био од Школског Савета анкетном поверенству састављеном под председништвом проте Јована Бороте из епархијских гакол. реФерената Стев. В Поновића и Димитрија Долге и заменика гл. гакол. реФерента као сачинитеља реченог операта. Ово анкетно новеренетво састало се у Карловцима Светле Недеље 1895. и после тридневног саветовања узевши у обзир све околности а особито примедбе поменутих учитељских зборова, скратило је паставно градиво нарочито из науке вере, црквено-славенског читања, српске и мађарске граматике, геометрије, цртања и цркв. појања, а немачкп језик је из реда наставних предмета сасвим изоставило, те је по одредби истог анкентног поверенства на ново преустројена и груписана та иаставна основа за српске гаколе у Угарској у седници Школ. Савета 25. априла 1895. на бр. Ш. С. 80. 94. усвојена и одобрена, и наређено је, да се у 1000 примерака гатампа и путем епархијских гаколских одбора, бачког, будимског, темигаварског и вргаачког свима српским вероисноведним школама и свакоме учитељу и учитељици бесплатно распогаље с налогом, да се та наставна основа у школским књижицама чувати има, и да се од ночетка 1895.6. школске године у свима српским вероисповедним школама у Угарској предавања по тој наставној основи држати имају. Ова наставна основа штампана је трошком Школ. Савета у Српској Мана стирској Штампарији у Карловцима 1895. под насловом: „Наставна Основа за нравославпе вероисноведне српске народне школе у Угарској са једном, две и више учител^ских снага, издана наредбом срн. правосл. народног Школ. Савета из седнице од 25. априла 1895. бр. Ш. С. 80.Ј92." По наредби Школског Савета заменик гл. школ. реФерента сваке године прегледао је званично све школе у архидијецези карловачкој и у свакој је испитивао ученике из предаваних предмета у свима разредима. Том приликом давао је он потребна упутства учитељима, а где је више учитеља, држао је договоре с њима, и код општинских старешина је настојавао, да се онажене мане и недостатци отклоне. О нрегледању школа и о стању школа у архидијецези подносио је он сваке годипе извештаје архидијецезалноме Школском Одбору, који је услед тога сваке године у свом делокругу наредбе о уређењу школа, о отклоњењу мана и недостатака у њима и о проширењу школа и оснивању нових засебних разреда издавао. О чему су сваке године и Школ. Савету извоштаји поднашани, које је овај на знање узимао и по нотреби сходне наредбе за унапређење школа и за усавршавање наставе издавао. Год. 1890. прегледао је заменик главног школског реФерента српске школе у горњокарловвчкој епархији, и школу српску у Новој Градигаци, које — осим горњокарловачке гаколе пре тога никада нису званично од срнских автономних власти прегледане биле. Услед овог прегледања издао је Школски Савет наредбу, да се гаколе у Петрињи Костајници, Дубици, Јасеповцу и у Новој Градишци, које су пре тога само први и други разред имале, следеће годиве са трећим, а но том и са четвртим разредом прошире. Извештај ноднесен Школском Савету о стању ових гакола саопгатен је у нреиису епархијским школским властима у Плашком и у Пакрацу, и услед тога су мане и недостатци у школама костајничкој и дубичкој отклоњени, а све поменуте школе у бољи су ред доведене. Школу горњокарловачку и загребачку прегледао је заменик гл. школ. реФерента сваке године, нарочито ову последњу од како је она отворена.