Српски сион

С*р. 718.

„СРПСКИ СИОН. 8

БЈ- 43

У Далмацији. (Преоовештени епиокоп Никодим.) Као што јавља „Гласник Православне Далматинске Цркве", дана 26. септембра (9. октобра) изволило је Његово Величанство Цар и Краљ нримити у приватну аудијенцију Његово ГГреосвештенство госнодина епископа Никодима Милаша. Распптпвало је Његово Величанство очинском предусретљивошћу о стању цркве, свештенства и народа далматинске епархпје н најмплостнвпје обећало п на даље Своју Царску милост и заштиту цркви и народу исте епархије, коју непрестано обасипље доброчинствима очинске љубавп Своје. (Произведеае.) „Гласник Православне Далматинске Цркве" јавља: „У жељп п намјери да се подигне углед бечком општпнству и да архипастирско благоволеље Своје искаже честптим Србима оне општине изволило је Његово Преосвештенство госп. еипскоп Никодпм дана 21. септембра о. г произвести у иравославној светосавској срнској црквп у Бечу, пароха Михаила МишиКа, којп од више годпна, на онће задовољство, вршп своју тешку пастирску службу у престолпом граду Вечу, на достојанство протопрезвитера. У Србији. (Одликовања). Њ. В. краљ Србије Александар благоизволео је иозвати у Двор председвика Српског Новинарског Удружења г. Стевана ЋурчиЛа и изразпти му свој« особито задовољство на сазпвању н раду нрвога конгреса српских новинара у Београду, а за доказ Његова краљевскога благовољења благоизволео је нодарити му орден Таковскога крста другога степена. То одликовање потекло је непосредно од Њ. В. краља Александра. — Њ. В. краљ Александар је благоизволео примити у прнватну аудијенцнју уредника „Бићгоушка" г. Антонија Фабриса п уредника „Српског Гласа" г. Шииру Геруна и том прплпком одликовати првога орденом Св. Саве трећега степена, а другога исгим орденом чегвртога степена. У Русији. (Нови светитељ у Русији). Руски службени лист „Правитељсгвенп Вјесник", јавио је, да се рускп Св. Синод спремио, да прогласп за свеца јеромонаха Серафима, који је умро 1833. г. Како се вели, многп болесници, којп долазе на његов гроб у Тамбовској губернији, на чудан су се начин излечили, или им је нначе у болести било много поможено. По једном регистру, који се по налогу Св. Синода води од

1895. г., констатовано је већ впше од стотине оваквих чуднпх оздрављена болеснпка. И Цар Руски реснектује народно веровање у светост Серафпмову, па је изјавио жељу, да се дело о канонизацпји, које је Св. Сииод започео, доврши што пре. Св. Синод је стога издао наредбе, које су у таковпм случајевнма уобичајене. л Гл." (| Аполон АлександровиБ Мајков,) велики пријатељ српскога народа, пспустио је своју племенпту душу 16. (29.) октобра о. г. у Москвп. Врли покојннк је написао, осим осталога и Историју Српскога Народа ", коју је на српскп превео пок. Ђура Данпчпћ. Нека је унокојеном Мајкову лака земља п в 'кчН <1а п<><иатк! Разне белешке. (Седамдесетогодивица Ђор ^а ПопоБиба Даничара.) Дана 20. октобра 1902. год. навршило се седамдесет годпна велпком трудбенпку народном и славном књижевнику српском Ђорђу ПоиовиЛу Да ничару, рођеном 20. октобра 1832. у убавом Срему нашем, у горскоме скромноме сеоцету Буковцу, поред Сремскнх Карловаца. Основне школе учпо је у родном месту и Варадину, а гимназпјске у Карловцпма Врбасу, Сегедину и Загребу, а г. 1851. оде у Беч да положи псппт зрелосги (матуру). Први Србин беше Ђорђе Поповић, који је тај испит иоложио у Марпјатерезијануму, у којем се заводу 1851. први пут тај исппт и полагао. Остао је у Бечу четири године на тамошњем универзмету, учећп правне науке. По свршеним правапм наукама ступио је, на позив тадањег уреднпка „Српског Дневника", Данила Медаковпћа, у његову редакцпју, у Новом Саду. Ту је отпочео свој јавни рад, као политичар, а по том уређивао је самостално „Српски Диевник", „Напредак", „Српски Народ", „Седмицу" п „Даницу" у Новом Саду. Кад је нрешао у Србију и настанио се у Београду, био је неко време уредннк „Српскпх Новина" и „Домаћега Пријатеља". Беше уредник п „Панчевца" п „Вардара". Радова његовнх бивало је, колико је познато, у 30 разнпх политичких и књпжевнпх листова српских, у 5 руских, у 1 енглеском, у 1 француском, у 17 немачких и 1 грчком листу. Уређујућп 216 свезака бпблпотеке Браће Јовановића у Панчеву, Ђорђе Поповић је написао кратке биографије и каратеристику многих писаца, а оеим тога превео је многе ствари, које су у тим свескама излазиле. Написао је и сложио „Турске и друге источњачке речи у нашем језику", „Српско немачки речник", и „Немачко српски речник", „Српску Исто-