Српски сион

8 р . 43

„ОРПСКИ сион.

С тр . 719.

рију" п „Историју Црне Горе". Превео је „Дон Кихота" од Сервантеса, „Работиица на иору", од Виктора Ига, „Декамерон" од Вокачија, „Јунак нагаег доба" од Љермонтова, „Набоб" ц „Жодтан Карпатија" од Мавра Јокајија. У рукоппсу се и данас налази његов превод Толстојева романа „Рат и мир" п „Паметар". Оспм свега тога иреводпо је Ђорђе Поповић и многе друге стварп са рускога, пољскога, чешкога, словеначкога и бугарскога језика; са немачког, мађарскога, франдускога, шпањолскога, талијанскога, влашкога п латинскога језпка, н то као добар зналац евпју тих јевпка. За српску позорнпду је превео „Емшгију Галотп" од Леспнга, „Миндова, краља од Лиђана" од Словацког, „Пролетаре" од Чпкија н неколико мађарских народних игара у стилу „Војнога Бегуица". („Риђокоса", „Агнешка", „Црвен буђелар" и „Сиротица Јутка". Сам је написао за нашу позорнпцу шаљиву игру у два чина, под натписом „Ђеша, Неша и Јеша". Помогао је великом немачком историчару Ранкеу прп писању његове „ЛУеКо-евсМсМе", давши му, у споразуму са пок. Јованом Ристићем, обиље података ва исторпјскп део о Србима, којп се налази у том великом делу. Пружио је податке о Србпма и другоме Немцу историчару, професору Александру Хекшу пз Пожуна, за дело му: в 1)1е Бопаи уош ТЈгвргип^е гит 8сћ\уаггеп Меег". Све је то Ђорђе Поповпћ чпппо на молбу ових научннка, а из побуда свога чистога и великога родољубља. Нека је седамдесетогодишњем старцу Ђорђу ПоиовиИу Дачичару слава п хвала на свему доброме, што је у љубави за Српство радио и урадио! Исправак. У прошлом броју „Срп. Сиона" на стр. 701. у другом ступцу, међу белелешкама, 4 ред одозго, стојп: „маршал краљевског двора потпуковнпк г. ЈанковиЛ а треба: „потпуковник г. Миливоје НиколајевиЛ", јер је он данас маршал краљевског двора У Београду. Нове књиге. Иоус Христос и Његова Наука иред судом савргмених Пилата. Намењена српекој родољубиво]' интелигенцвји и српском свештенству Духовна беседа и још две три речи говорене на монашкој скупштини. Од архимандрита Илариона С. ВесиЛа, проФесора и заступника ректора Богословије Св Саве, председника монаш-

ког удружења. Чист приход намењен за зидање храма Св. Саве. У Београду 1902. Стр. 48. Цена 050 динара. Јавна захвала. 158 1-1 Познати српски родољуб и народни добротвор, Високоблагородии госп. Еугеи Думча градоначелнпк Ст.-Андрејскп и посланик на срп. народном црквеном сабору, и Врлопоштовааи госп. Малан Харминц грађевински подузимач у Будилпешти заједппчким силама подигоше иконостас, у спромашном пам св. храму. Дивно израђене пконе за пконостас, а за школу природописне слнке за очигледну наставу, поклонио нам је врснп родољуб п народни добротвор г. Еуген Думча; а грађу за иконостас подигао је о свом трошку г. Милан Харминц, грађевинскп подузимач у Будимпешти. На заиста дивним даровима, налази се побуђена ова општпна, најусрдније благодари овим узор добротворпма, желећи пм од Бога дуг живот и здравље, на потпору овпх снромашних крајева, а на понос васколиког српства. За срп. православну црквено-школску општнну у Ловрп 30. окт. 1902. г. Милош Видак председник.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Аа С. О. 485611882. ех 1902. бр. 159. 2 3 С Т Е Ч А Ј. Сходно одлуци срп. нар. цркв. сабора, од 2. (15.) јула 1902. бр. 3, и овдашњој одлуци од потписанога дана и под горњим бројем овим се расиисује стечај на место иротоколисте саборскога, одбора и ост; лих средишњих митрополијских нар„ цркв. автономних власти са платом од год. 1400 К и станарином од год. 200 К с тим, да ће по • стављање за сад бити у привременом својству. Срби нравославне вере, којп желе получити ово место, ваља своје ваљано ииструјисане молбенице да поднееу саборском одбору најдаље до конца новембра 1902. по ст. кал. Доставерно се има исказати нарочито, да мо лител. влада српским, мађарским и немачким језиком. Из седнице срп. прав. нар. цркв. саборског одбора, држане у Карловцпма 20. сентембра (3. октобра) 1902. год. Председништво саборског одбора.