Српски сион
Б р . 43
„СРПСКИ сион«.
(II. разред) и 300 круна (I. разред), јер је основна главница знатно нарасла тако, да ће бити нотребно, да се учини и даље расположење у овом правцу. Под бр. С. 0. 578213209. ех 1897. сачињена је закладница за закладу Данила и Јулке Бањанина из Карловца за најсироиашније удовице и сирочад срп. прав. свештеника из епархије горњо-карловачке. Ова ће заклада ступити у живот, кад главпица нарасте на 6000 Фор. а. вр. Првобитна главница износила је 3000 ф . а. вр. Под истим бројем је устаповљена и закладница за богословску закладу истих оснивача (6000 Фор.) за горњо карловачку епархију; ова заклада ће ступити у живот, кад се оснује прав. срн. богословија у Загребу или у епархији горњо-карловачкој. Обе закладнице су одобрене. Код стгт. закладе Данила и Јулке Бањанина. за више богословско образовање учињена је допуна закладнице у погледу на протек времена, ако расписани стечај остане безуспешан. Сачињење закладнице о стип. заклади Томе ил. Видака је у току. Закладница стип. закладе Гавре ВишогиевиЛа одобрена је (С. О. 33121792. ех 1899.) и ова је заклада ступила у живот почетком шк. год. 1899Ј1900. Одлуком бр. С. 0. 7692(3208. ех 1897. одоорена је коначно (фактично) спроведена деоба неаокретнос/ги стип. закладе Петра ВојновиЛа, Жилице МаксимовиЛеве и 1'ахиле Ђор^евиЛеве, те је иста деоба и грунтовно спроведена. Цео посед (у Ст. Бечеју) изноеи 58 Т т$| јут. салашке земље са кућом (т. ј. У 2 зграде садање) 11-НННг јутара папЈњака и бЦЦ јутара ритске земље свега заједно: 76 -гЈпг! јутара земље. 0 овој стип. заклади сачињена јс закладница и одобрена је (С. 0. 8442'1751. ех 1900.) Заклада је ступила у живот почетком школ. год. 1901! 1902. са установљена три иитомачка места, свако са год. 600 круна, и то једно за најближе законите мушке рођаке, друго за једног младића из Ст. Бечеја, а треће за једног младића из Карловаца. Временом ће се моћи изиос стипендија повисити или број истих умножити. Код стш. закладе Дра Живка и Милеве ГојковиЛа учињена је измена (додатак) друге тачке у погледу на продају вредносних артија, као положене основе главнице. Код сшии. закладе Несшора ДимгшријевиИа Бечкеречанина стуниле су у живот новишене стипендије са 1. Фебруаром 1899. и то четири по 400 круна, четири по 600 круна и четври по 200 круна, свега годишње 8800 круна (С. 0. 371 [21. ех 1899.) УЈедно је учињено расноложење, да се од 11II. 1899. исплаћују стипендије питомцима ове закладе код „Матице Српске" месечно уместо полугодишње у нанред. Овде имамо још нарочито споменути, да је Саборски Одбор ставио у течај и упутио на исплату потребну своту, да се сходео оправи гроб и надгробни споменик овога народнога добротвора. Одлуком бр. 0. 0. 7689)2109. ех 1901. учињено је савезно са одлуком бр. С. 0. 990Ј438. ех 1878. што је потребно, да се изведе на чисто ствар стии. закладе пок. јереја Глише ЖивковиЛа пароха утињскога, која је већ споменута у извештају Саборскога Одбора о раду му за године 1875 —1979. по што су особе, које су имале право доживотног ужитка преминуле, а остале особе уживају само за кратко време нриходе ове закладе, основане са 10.525 фор. = 21.050 К. Закладница стии. задужбине Петра ЈовановнЛа свештеника и суируге му Јулијане за више духовно образовање одобрена је и заклада је ступила у живот почетком школ. год. 1900)1901. Исто тако је одобрена закладница заклада Ви&ентија КостиЛа из Панчева за потпомагање свештеника у Миклеушу односно за стипендије. У живот још иије ступила ова заклада, јер у Миклеушу иема стално намештенога нароха, као што захтева закладница. Одбрена је и закладпица стии. заклаце ЈЕмилијанм Марго, пароха негда мишколчкога за богослове. Ступиће у живот, кад нарасте осн. главница на 2000 К.