Српски сион

С*р. 712.

СРПСКИ СИОН."

Кр, 43.

Установљена је, а по том и потврђена закладница богоел. стип. закладе Ашанасија МејиДа и суируге му Апе рођ. ПлавшиЛ. Сачињена је закладница о стии. заклади Георгија МиковиЛа, негдањег грађанина новосадскога и поднесен <. је в. кр. уг. министарству богочасти и јавне наставе на одобрење. Исто тако је одобрена закладница сшии. закладе Михаила ПајиЛа (С. 0. 3955(696. ех 1900.), те су почеткоа школ. год. 1900| 1901. понуњена установљена питомачка места и то: два места (за осн. школу и нижу гимназију) са стипендијом од 400 К; два (за вишу гимназију) са стипендијом сд 600 К и два (за Факултетлије) са ^типендијом од 800 К. У сшии. заклади ПешровиЛ ХаЈмша устаповљена су још два нова питом. места са почетком шк. год 1902јЗ. и то једно за економску, а друго за обртничку струку, те ће сада у овој заклади бити шест питомачких места и то два места за трговачку, два за економску и два за обртничку струку. Одређења закладнице стии. закладе АЕМ. Мојсија Путника дала су новода, да се са вис. кр уг. министарсгвом богочасти и ј. н. расправља питање о давању дозволе нитомцима ове закладе. да уз уживање стипендије, слушају науке ван земаљч угарске круне. Ово је нарочито од значаја но такове младиће медицинаре мли техничаре, који су из Хрватске и Славопије, па нису имали прилике, да науче мађарски језик, те морају ићи у Аустрију. Високо кр. уг. мипистарство је у једном конкретном случају одбило и молбу питомца (медика бечкога) и образложену представку Саборског Одбора, па није узело у обзир ни то, што се и вис. краљ. хрв. слав. далм. земаљска влада обратила на њ у овој ствари. У сшии. заклади Ђорђа ил. Сервијског установљена су још три нова места почетком школ. год. 1899[ 1900. и то једно I. једно П. и једно Ш. разреда, а исто таква три места ночетком шк. год. 190112. тако, да у тој заклади има сада но девет нитомачких места од свакога разреда, света 27 питом. места. Сшии. заклада Василија Теос/ЈановиЛа за питомце и питомице срн. учитељске и учитељичке школе у Сомбору по потврди закладнице стунила је у живот почетком шк. год. 1899Ј1900. са четири питомачка места по 500 К. Основним писмом од 1. августа 1842. заснована велика задужбина иок. Саве ТеЈселије, достигла је 1900. годипе висину од 2,200.000 круна, па је била настала потреба, да се учине сходна расиоложења, да се ова задужбина приведе одређеном смеру. Услед тога је Саборски Одбор већ одлуком својом од 18. (30.) децембра 1899 бр. 2409;зап., обзиром на дата преимућства и права митрополиту и патријарху карловачком у обзиру исте закладе, умолио Његову Светост српскога митрополита и патријарха, да изволи на надлежном месту учинити сходне кораке у тај смер, да се ова заклада по духу основнога писма приведе у живот и да о успеху преузетих корака у своје време изволи известити Саборски Одбор. Његова Светост је потребне кораке учинила (С. 0. 1629 19. ех 1901); ну ствар се још налази под расправом. Међутим је Саборски Одбор одлуком бр. С. 0. 8047'2178. ех 1901. учинио код ове закладе ово расположење: „обзиром на то, што је ова заклада крајем 1900. године достигла ону висину закладне главнице, која је у смислу основног писма исте закладе потребпа, да се из постигнуте главнице свота од 200.000 крупа одлучи и том свотом једна засебна заклада установи на ону сврху, која је основ. нисмом од 1. августа 1842. тачка 4. одређена, а уједно је тиме наступила и та могућност, да се горепоменута умножена заклада премл одређеним сврхама, на три једнака дела и то са х /з"ОМ у сврху војничких стипендија, са другом г /з ° м У сврху издржавања богословског семеништа, а са трећом '/з ° м У СВ Р Х У енископске дотације раздели, и сваки део као засебна заклада рукује, то упутити књиговодство срп. нар. цркв. Фондова и заклада, да од горње закладие главнице нре свега своту од 200.000 круна заједпо са приходима, који на ту