Српски сион

Г>Р0Ј 43

„СРПСНМ СМОН 2

Стг. 713

своту почињући од 1. јануара 1901. године, у сразмерном делу нрипадају, одлучи и као нову засебну закладу Саве Текелије у књигама спроведе, уједно пак горњим излучењем иреосталу закладну главнину према опредељеним сврхама на три једнака дела разлучи и сваки део као засебну закладу у књигама снроведе с тим, да се од 1. јаиуара 1901. године унесени бруто нриходи имају пре свега иа три једнака дела такођер разлучити и по одбитку у дотичну сврху учињеиих издатака у преосталом сразмеру дотичним закладама урачунати и нридодати". Наставиће се

ИЗВЕШТ А Ј О РДДУ ШКОЛСКОГ САВЕТА од 1890.—1901, год. Поднесен срп. прав. народно-црквеном еабору год. 1902. (Наставак ) Од 1894. г. ови заменици епархијских школских реФерената у дотиччим епархијама сваке године све школе прегледају и о стању тих школа извештаје подносе дотичним епархијеким школским одбсрима а преко ових и Школском Савету. У енархијама бачкој, темишварској и вршачкој, прегледање школа основних вршили су епархијски школски надзорници, а у будимској су прегледали школе сваке године и о стању њиховом извештаје Еиарх. Школ. Одбору нодносили су и окружни иротопрезвитери, по давнашњем тамо одржаном обичају. Ово је много донринело к томе, да су се школе српске у маленим општинама те епархије одржати могле, и да су извештаји и искази о стању школа у будимској енархији од 1890. —1901. године редовно сваке године Школском Савету достављани. У колико су званичне дужности заменика гл. школског реФерента допуштале, прегледао је он и школе у епархијама бачкој, темишварској и вртаачкој и то нарочито ове: у Новом Саду, Сентомашу, Врбасу, Сивцу, Сгапару, Станишићу, Сегедину, Мохолу, Ади, Сенти, Старој Кањижи, Ст. Бечеју, Турској Кањижи, Јозепову, Вел. Кикинди. Меленцима, Арач-Врањеву, Вел Бечкереку, Араду, Мађарском и Српском Чанаду у Темишвару граду и у Фабрици, Мехали и Вршцу и сриска вероисповедна забавишта у Панчеву и у Мохолу. Осим тога он је као управитељ водио непосредни иадзор пад свима српским просветним заводима у Сомбору и сваке је године више пута обилазио све салашке школе у околини Сомбора. Напослетку по наредбама Школ. Савета прегледао је исти заменик сваке године од 1890.-1901. српске више девојачке школе у Њ>вом Саду и у Панчеву и учитељске школе у Карловцу, а од 1894. и у Накрацу, и о стању ових школа подносио је извештаје Школском Савету, услед којих је Школски Савет по потреби сходне наредбе за унапређење тих школа издавао. За време, докле је епархијски школски реФерент Стеван В Поповић од службовања у бачкој епархији суспендован био, школске годвне 1888 ј 1890. од Школског Савета пристављени заменик његов преч. г. Јован Борота протонрезвитер старо-бечејски брижљиво је прегледао у два пут скоро све ерпске вероисповедне школе у епархији бачкој и поднео је о спољашњем и унутарњем стању тих школа извештај. Такође су 189415. и 189516. заменици енархијског школ. реФерепта прегледали школе сваки у своме окруту. Нарочито је г. Аркадије Варађ-шин године 1895:6. брижљиво и за времена прегледао све школе у протопрезвитерагу ст. бечејском — са изузетком неких салашких школа, — и поднео о снољашњем и унутарњем стању ових школа врло исцрпљен и ваљан извештај. Из извештаја ЕШОдбора темишварског види се, дајебивши енархијски школ-