Српски сион

Стг 752

ће се писла уништити. — Рукописи се не враћају. — Награда се издаје онда, кад писац поднесе дело наштампано пли ако пристапе, да гу се уз уговор, штампа у издањима Матичишш. У првом случају мора писац дело издати за годнну дана и Матици поднетп 25 комада. — Дела која се штампају у Летонпсу могу писци после публпковања у Летопису, о свом трошку прештампати или одштампати посебицеИз главпе скупштине Матице Српске у Новом Саду, 12. (25.) септембра 1902. (Управни одбор Матице Српске) имао је у петак 25. октобра (7. новембра) о. г. своју редовну седнпцу под председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Према наредби министарства иросвете шаљу се рачуни фонда Гавре Романовића и нека основа писма у препису. — Узимају се на знање и даљи поступак одговорп Књиж. Одбора, књиговодства и библиотекара Матице Српске на приговоре рачунскпх супер-ревизора скупштинских. — Књиговодство јавља о зготовљеним рачунпма фонда Саве Текедије; према томе има се умолптп Саборскп Одбор, да пришп све те рачуне. — Влагајница јавља, да је прпмпла оставину Стевана Стојановића из Ердевпка п да је увела нове књпге за ту задужбину. — Послана су министарству разјашњења на примедбе на рачуне некпх фондова. — Узима се на знање, да је каса изненада сконтрована и да је све нађено у реду. — Од књижаре Браће М. Поповића откупљују сс књпге за народ, које су некад излазиле у њпховом пздању. — Дају се књиге некпм сиромашним општпиама, наиме за Србе Американце. — Издано је неколико хиљада круна па хипотекарну спгурност. Разне белешке (Нов митрополит Буковиаски.) Досадањи адмпнистратор источно-нравославне архидијецезе Буковпнске, викарни епископ Др. Владимир Репта, пменован је превпшње за архпепископа и митрополита у Черновици. Новп митрополит је рођен г. 1841. у Руској Банпли у Буковини. Г. 1896. одликовао га је Чераовичкп богословски факултет почасним докторатом. Био је г. 1875. и професор на том факултету. Г. 1896. постао је архимандрит, а г. 1898. посвећен је био за впкарног еппскона (Радаучког). Нове књиге. Канонт. молебнвга и АкаеЈстг преевнтМ Богородиц^б. На дар православнпм далматпнскпм Српкињама Епископ Никодим (Милаш.) Штампа и издање Пахера и Киспћа у Мостару. Свпма Српкињама препоручујемо ову лепу књижицу као домаћп молитвеник.

РАДИ ЗНАЊА И УВАЖЕЊА! С овим бројем Срп. Сиона продунши смо да разашиљемо дужницима овогалиста за претплату, поштанске упутнице испуњене са свотом дугујуће претплате, да претплатник бзз иканвог труда свог има упутницу само са односном свотом да пошаље свом поштанском уреду. — Надамо се, да Ће п. н. г. претплатници увидети дужност своју, те подмирити дугујуЂу претплату. Администрација „Српског Сиона :1 . Књижевни оглае. Изишла је из штампе и може се добити јеДИНО код иотиисатог за 2 круне књига : СРПСКА МИТРППОЛИЈА КАРЛОВАЧКА око половине XVIII. века ПО АРХИВСКИМ СПИСИМА ПРИРЕДИО протојереј Димитрије Руварац. ИЗДАЊЕ Његове Светости српског патријарха Георгија Бранкови ^а. Карловци, Српска Манаетирска Штампарија, 1902. Књига је штампана на лепој сатинираној белој хартији велике осмине, стр. 120+224, или 22 табака Како је у истој књизи сасвим потанко описано 106 цркава Архидијецезе кар.швачке и наведено код сваке имена свештеника, љихови породични одношаји, знање и имање из 1732./Б. годпне, затим статистички нодатци Архидијецезе из 1732. 1755. са наводом сгештеника, еиитропа, црквених синова, кнезова односно ОФИцира, 1766. са именима свештеника и кад је ко од њих рукоположен, учитеља и кад је и ко је цркву осветио, 1791.; Арадеке енархије 1755. са наводом каква је црква и именима свештеника; Бачке 1785.; Карансебешке-вршачке 1749. са именима свештеника; Карлштатске, Костајничке и Пакрачке 1755. и Темишварске 1773.; за тим Даљски спахилук око 1706., и имена оних особа, што су у ирве две десетине ХУШ. века спремали свештеничке кандидате, са азбучним редом места ... — не би требало наше црквене општине, а особито из Архидијецезе, а да не набаве горњу књигу. А пста ће књига добро доћи и омима, који воде бригу о стању нашег народа и његовом кретању, као и л 3 убитељима старвна. Из исте се може нонајбоље видети, како се наш народ, особито у Срему јако умножио, 1732. било је у Архидијецези срнских 138 села, а данас има 187, кућа сриских 7785, а данас око 30.000, цркава 111 а данас 171, свештеника 170 а данас 139 — а подједно се може из ње увидети и то, како су нам 1732./8. сиромашне и јадне изгледале цркве у Срему — у целом Срему није било ни 10 зиданих цркава и то већином од чернпћа и цигаља, а остале су биле већином од брвана и плетера покривене трском а тек по гдегде даском. Димитрије Руварац управитељ Српске Манастирске Штампарије.