Српски сион

О тр . 760

„СРПСКИ

оион«.

бр , 46.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Преосвештени епиокоп Жички г. Оава Дечанац), посетпо је, прошле недеље, Његову ('ветост преузвпшеног госнодина натријарха Георгпја п био је гост Његове Светостп. У прошлп понедељак отпутовао је преосвештенп господпн епископ Сава у манастпр Крушедол, да се поклонп гробу благоупокојенога краља Милана и да упозна манастир. Из Крушедола је преосвештени г. епископ отпутовао, у прошлу среду, у манастир Врдник (Раванпцу), посетпв уз пут мапастир Гргетег. Из Врдника је преосвештени отпутоваз, истога дана, у Београд. (Школски Савет.) Дана 14. (27.) новембра о. г. држао је Школскп Савег своју седницу, иод иредседништвом Његове Светости преузвишенога господипа патријарха Теоргија Ђ-ранковића. Од чланова присутни су били г г. Никола Ђ. ВукичевиЛ, Тсофило ДимиИ, Др. Александар РокниД, Душан СтојшиЛ и Светозар ЛрибичевиЛ. (Избори свештеничких чланова епархијске скупштине Бачке.) У прошли четвртак, 14. (27.) новембра, обављени су пзборп чланова за епархијску скупштпну Вачку. Као евештенпчки члаиови изабрани су, п то: у Новосадском протопрезвптерату: г. г. парох Божидар ПоиовиЛ (Нови Сад), парох Димитрије ЛазиЛ (Товарпшево), парох Теодор Попови% (Сплбаш) и парох Милан Стоја (Старе Шове); у Жабаљоком протопрезвитерату: г.г. архпмандрпт Ковпљски Георгије Вг^дицки, парох Ђорђе ИваниИ (Вилово), парох Светозар ТавриловиЛ (Ковпљ), парох Емил Стеианов (Тптел) и парох Ваеилије ТеофановиЛ (Чуруг). У Сомборском протопрезвитерату: парох Александар Тошип (ГГараге), парох Манојљо Грба (Парабућ), парох Милан ЂобериА (Кула), и парох Младен ЈовановиЛ (Стари Сивац). У Старо Бечејскол протопрезвптерату: парох Јован Стеианов (Стари Бечеј), парох Милош Прекајски (Сента), нарох Младеи ЈосиИ (Мартопош) и парох Ђура КоњевиЛ (Мол). (Избор протопрезвитератског помо&ника.) За протопрезвптератског помоћника у Великој Кикпнди изабран је свршени богослов Војислав ил. Војновић из Старог Бечеја.

Разне белешке. (Стогодишњица Народног Музеја у Будимпешти.) Дана 13. и 14. (26. и 27.) новембра о. г. прослављена је у Будимпешти стогодишњпца Народног Музеја, којн музеј је основао гроф Ференц Сечењи, отац великог Мађара Стевана Сечењија. Поводом те црославе освећен је и спомеиик оснпвачу мађарског Народног Музеја. (Црквена религиозна делатност васеленског патријарха). Његова Светост васељенскп патријарх Јоаким Ш. пздао је недавно четири посланпце своме свештенству. У овпм посланицама упућује своје свештенстЕО и наређује пм како да се владају према упутствпма, пзданим на корист цркве и народа. Још ии наређује ревносно проповедање слова Божјег, марљпво вођење матпца, венчанпх, рођепих п умрлих; забрањује целивање иртваца п употребу хаљпна п судова болесничкпх, у опће препоручује строго придржавање хигијенских правила у случају заразних болести. Затим је патријарх са Св. Синодом основа, две нове богословске школе, сваку за 50 васпитаппка. Средства за издржавање тих школа убираће се међу свештенством и манастирима особито Атонским. За релпгпјозно образовање народа основано је неколпко мањпх листова, ко.ји ће доноспти опћеб-итије чланчиће на разне религиозно моралне теме- Патријарх Јерусалпмски Дамјан, наредпо је да се преведу неки од тих лпстова на арапски језик, за Арапе под његовом управом. Још је патријарх Јоаким Ш. издао окружницу против истераних из Француске непокорних монаха католичких конгрегација. Ови монаси, тражећи себи нова станпшта кренуше се за Исток — у Турску, Перзпју и др. псточне земље. Чпм дођоше почеше подпзати школе за образовање православне младежп. Појмљпво је, каква опасност ирети од тнх школа. Но врховни иоглавица васељенски патријарх, пздајући окружннцу и указујући на опасност, саветује родитељима, да не дају децу у те школе, основане с намером, да униште православну веру п цркву. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. К. бр. 2619. ех 1902. 168 1-3 0 Т Е Ч А Ј. На место бележника епархијских власти бачких са дужностима и беривима прописаним привременим уређењем епархија од 29 маја 1871. године. Молитељи имају поднети путем конзисторије бачке епархијској скупштпни бачкој најдаље до 2, (15.) децембра 1902. г. молбенице своје, обложене сведоџбама о богословским наукама и може бити п другим Факултетским наукама и о досадањем службовању своме. У Новом Саду 12. (25.) новембра 1902. Иредседништво. епархијских вдасти бачких.