Српски сион

О тр . 776.

„СРДСКИ СИОН."

а смисао свију тачака износпи безусловно верно. Дакле предлог проте Јована Вороте гласи: „Поводом пзбора чланова за епархијску скупштину бачку, дапа 14. (^7.) нов. искупљено свештенство увиђајућп оиадање верскога чувства п морала српскога народа, п тражећи згодна начина, да се томе помогне, а поводом предстојећега законодавног рада српског народног дрквеног сабора доноси ову одлуку. 1.) Свештенство тражи, да се председништво у свима огранцпма дрквене општпнске управе новери свештенству. 2.) Да свештенпчки чланови епархијских спупштина сами бирају свештенпке у поједпним епархијскпм одборима. 3.) Да свештеппци самп бпрају свештеничке посланике за српски народни црквени сабор. А свештепички чланови сабора сами да бпрају свештеничке чланове у средишној управи. 4.) Да се позове сво свештенство целе карловачке мптрополије, да прихвати ову резолузпју". Дописник радпкалног органа доводп овај предлог господина протопрезвитера Јована Вороте у свезу са автономном политиком либералне страпке. Одговорност за ову, не мало интересантну вест, остављамо дотичном дописнику. Но у реду би било, и веома је погребно, да у овој стварп чујемо п г. Бороту и лпбералну страпку. Прп закључку овога броја нашега листа, стпгао нам је „Браник" и донео ову изјаву г. проте Јована Бороте: „Застава" је недозвољенпм начпном дошла до једног мога концепта, ппсаног оловком, — који ја нисам ником дао, ником читао, ником показао и о којем нисам ни с ким нп речи проговорио — п штампала гаје у своме овогодпшњем 259 броју онако „верно" као што она обпчава, па је на то надовезала нпз нападаја на мене, дра Полнта и давно „сарањепу" либералну странку. „Истинп *за љубав овпм пзјављујем, да за споменути копцепт не зна ни многозаслужнп др. Полпт ни „прегажена" либерална странка. За његову садржпну, ако треба одговаратп, одговоран сам само ја — сваком, а у првом реду својој савести. „Мора бити, да не стоји најбоље то радикалско царство, кад се тако уплашпше од једне мисли, па ју опако каваљерскп шчепаше, из повоја извукоше п на губилиште пзведоше". Дакле, г. прота Борота је нешто казао, али није казао све што је у овако крупној ствари требао п дужан бпо да каже. И оквпр изјаве његове дозвољавао му је рећи

више и јасније. Но, можда ово пије његова последња у овој стварп. Свакако је у реду п погребно, да и либералпа страпка у тој сгварп каже п своју, па макар се и потпуна вера поклонила пзјавп г. проте Бороте, по којој „за сноменути концепт нпје заао ни многозаслужпп др. Нолпт пи либерална странка." У Србији. (| Пера Ђор$0ви&). У прошли понедељак, у 2 часа пзјутра, премппуо је у Београду после дугог п тешког боловања, Пера ЂорђевиЛ, члан Државног Савета, академик, сенатор, председник Срп. Књпжевпе Задруге и т. д. Покојнпк је био не само актпван полптичар него и велики раденпк на науци п књпжевности. Његови научни и књижевнп радовп из српског језпка и књижевностп јако су цењеии и код нас п код осталпх словенских народа. Своју чиновнпчку каријеру почео је као наставник средњих школа, међу којпма се убрзо пстакао и заузео видио места. За тпм је бпо неко време секретар, а по том начелник мпнпстарства просвете, одакле је пзбором постао члан Државног Савета. У знак жалостп за умрлим иокојнпком впле су се црне заставе на зградама Државног Савета Министарства Просвете, Народном Позоришту, Општинп Београдској, Монополској Управп, Српској Књижевпој Задрузи, Академијп Наука и Сенату. — У уторак пре подне сахрањено је његово тело. На погребу су бнли присутни мнннстри, сенатори, члаповп академнје наука, професорп Велике Школе, државнп велпкодостојппцп, многе корпорацпје и мнотобројна Београдска пнтелнгенција. Опело у саборној цркви извршио је високопреосвештенп господпн митрополпт Инокентије , уз аспстепцпју многобројног свештенства. Пред Академпјом опросгпо се с покојнпком председник Академије генерал Јован МигиковиЛ, у црквн председнпк државног савета Ђорђе С. СимиИ п сенатор ЈГига ГершиЛ. Нека је заслужном нокојнпку лаказемља п вечан спомен у народу српском! (Велика Школа). На упражњену катедру за адмпнистратпвно право у Београдској Вел. Школп изабран је др. Коста Кумануди за децента. (Научна исиитива&а,) Др. Војислав Ж.- Ђорђе впћ професор Велике Школе, отпутовао је, у друштву са једпим Берлпнским професором, у Бугарску, радп неких научних испитивања на Балкану. (Легаг проФесора Митра ВујковиЗа) Овај добри наставник гимназије Краља Александра I., којп је недавно преминуо у Грацу, гдејебпо отпшао радп лечења, бпо је н редак родољуб. И ако сиромах од