Српски сион

©г? 768.

„ОРШЈКћ С ј &ОН*

Бг, 47.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Проповед о владању у цркви. Јесте ли видели, љубазни Хришћани, како се радује мати, кад јој деда њезииа из бела света кући дођу? Да ли сте видели како јој се суза радости и миља у очима блиста ? Видели сте и знадете сви каква Је то радост! Али знате ви и то, да смо и ми сви деда! Деца смо једног Оца небесног и деца смо једне цркве православне, оне цркве, коју је наш добри Спаситељ Исус Христос основао, ради које је и нострадао јер „себе предаде за њу, да је освети вупањем воденим у речи (Е®есц. 5. 25. 26 ). Па кад знате сад, да је њу Христос основао и да је света, кад знате да смо ми сви деца њезина, а она добра мати наша, онда знајте и то, да се и она радује и весели, кад јој ми — деца њезина долазимо. Да, Хришћани моји, радује се црква света, кад јој приступамо са љубављу, као што доликује деци њезиној, кад у њу долазимо са чистим срцем, као што приличи правим Хришћанима. Тако и треба. Сврха је долазка тог, да се у њојзи Богу иојаолимо за грехе наше и разне потребе наше, да у њој примимо оно, што нам је најпотребније у животу: божанствене дарове и силе Божје „које требају к' животу и побожности (П. Петр. 3.). А да би се Богу у цркви могли молити са правом побожношћу, да би могли примити благодати у св. тајнама, које нам црква дели ради спасења нашег, нужно је, осим других зато потребних услова, још и то, да се у цркви владамо онако, како реч Божја учи и заповеда. 0 томе желим данас вама, драги моји Хришћани, неколико речи ироговорити, особито с тога, што сам опазио, да се многи од вас не владају у цркви онако како реч Божја учи, и да се особито младеж наша у овом дому Божјем често разговара, смеје, иа чак и један другог узнемирује за време службе и молитве ове наше Богу. А све то, увидићете, нити је лепо, нити добро, а најмање може бити то Богу мило и драго. „Бог живи свуда и на сваком месту" тако вели реч Божја. Истина је то света, али је света и она реч Божја^ да Бог живи највише у дому свом, т. ј. у цркви својој. Рекао сам вам већ мало час да је ту цркву основао И. Христос, па ћу вам сада ево навести и речи пророка и псалмо-

певца Божјег Давида, који ево овако поји {Господу свом : „Како су мили станови Твоји Господе над силама! Гине душа моја желећи удвовљеве Господње, срце моје и тело моје отима се Богу живоме (пс. 84. 12.). Блага онима који живе у дому Твом, они те хвале без престанка (пс. 84, 5.). — Тако се ето радује слуга Божји кад се сети дома у коме Бог станује. Радујте се дакле тако и ви, јер нриступате ли цркви знајте, да иристунате светињи највећој. На цркву је изливен преобилни благослов Божји, у њој живи Дух свети, Онај исти Дух, који при створењу света „ ношлшјса коду" (Бит. 1. 2.) и ево нам сада овде иоклања ризницу благодатних дарова Својих, којима нас освећава и крепи. И зар не видите да је све, што видите око вас, „Божје" и ..свето". Погледајте само! Ено тамо на иконостасу ликови Божјих светитеља и угодника, што својим узоритим делима ирославише Бога, а нама дадоше диван нример како ваља за своју веру живети и мрети и како ваља Богу угодити. Ено тамо погледајте часну трпезу на којој се врши страшна и света тајна — бескрвна жртва. Еновам св. чаше на престолу и у њојзи истинитог тела и крви Христове. — светиње над светињом! Ено вам Јеванђеља — пута и истине! Гле тамо за певницом свете књиге, у њима песме анђела и Божјих угодника — светим Духом задахнутих људи, који и песмама прослављаху Творца, а којима песмама га и ми сада прослављамо. И зар даље да вам ређам, кад и сами видите око себе светиње те?! Зар вас све то не потсећа на Бога, који нам даде то као и сва дадшА блага? Ето реците сада, браћо драга, смемо ли нриступати светом месту том а да на улазу не очистимо прашину гордости, охолости, сујете и сваку другу нечистоту душе наше; смемо ли ући у свето место то, па да место смирености и скрушености — гласним разговором смехом и ненриличним ходом вређамо ово величанство и светињу, која нас окружава. Не сме то чинити нико. Чини ли то, вређа Оног, Који овде етанује и живи, и Који све види! Зато се друкчије мора овде Хришћани владати и реч Божју овде највише на уму имати. Ми смо створења Божја. Имамо тело, имамо и душу. Па као што душа наша мора служити Богу искрено и одаио, или да друкчије речем, као што се Богу ваља духом и истином да молимо, тако и тело наше мора служити Богу