Српски сион

„СРПСКИ

као даре њиховој души и телу нашЋриродне хране, које се ми удостојавамо у тајни св. Евхаристије, 9 а та натприродна храна јесте ираво тело и права крв Христова (Мат. ХХУ1, 26.—28.), које ко једе и гшје, иребива&е у Госиоду и Госиод у њему (Јов. VI, 56.). — Но поред свега тога не можемо а да не кажемо, да је све ово од потребе само за овај век, као што показује реч дтск. 10 Када се сврши живот овај, тада не ћемо имати потребе ни за овом природном храном, којом утољавамо глад нашег трошног тела, ни за овом духовном и натпрпродном храном, коју примамо у речи Божјој и св. Евхаристији. Јер кад се узнаслађујемо присуством и лицезренијем самог Бога Слова, ми већ не ћемо употребљавати нисано Слово, као год што не ћемо прпмати ни св. Евхаристије, кад будемо пребивали у неносредном опћењу са самим Госнодом и пили с Њиме ново вино у царству Оца Његовог небесног (Мат. XXVI, 29). 11 (Свршиће се.) 9 Прав. Испов. о Мол. Госп. вопр. 19; — Простр Прав. Катих. на том истом месту вопр. 5. 10 Нрав. Испов. о Модит. Госп. вопр. 18. 11 1Мс1ет.

Срби сликари. (Наставак из броја 19. — 1902. године). Г ј ХХП. Макеим Радоеављевић молер. (1786. год.) У срнској цркви у Каменици (у Срему) наишао сам на повелику икону мајке Божје на трону Богородичином, на којој је забележено руком Максимовом, да ју је он 1786. год. живописао. Колорит је полусветао, хармонија боја средња. Живопис се његов може у средњи рачунати. 1 ј ХХШ. Илија Марковић, молер. (1813. год.) У истој Каменичкој цркви налази се доста вешгачЕШ изображена целиваћа икона св. аностола Петра и Павпа, коју је — као шго занис на њој показује — год. 1813. живописао Илија Марковић. 1ХХ1У. Василије Јанковић, молер Вршачки. (1819. год.) У цркви манастира Ра.јиновца (у Србији) нанђох на икону, која представља пресв. Бо-

городицу, коју је — по запису на њој год. 1819. сликао на платну овај Василије пз Вршца. Живопис Василијев је лошије врсте. 1ХХУ. Георгије Јанаћијевић, молер. (1834. год.) Живописао је лик св. кнеза Лазара за цркву манастира Раванице (у Србији) на дасци. По овој слици видно је, да је Георгије доста вешто владао кичицом. На икони чита се овај запис: Оно икон8 преложи рдб вожји падргж АндћУекићх /иолерх. л'кта 1834. 1ХХУ1. Димитрије Поениковић, молер. (1845. год.) Од њега има више икона у црквици у Светосавском дому у Београду, које су вештачки израђене. Чујем, да је био ђак чувеног сликара Аврамовића. Радио је око ноловице прошлог века. БХХУП. Андреј Дамјановић (1865. год.) Родом је из Велеса у Македонији, а био је вешт сликар. 0 његово.ј сликарској вештини уверио сам се, кад сам недавно у велелепно.ј и величанственој цркви Смедеревској (у Србији) у олтару видео на платну израђену икону Снаситељеву, на којој је забележено, да ју је он (Андреј) живонисао год. 1855. Ј ј ХХУШ. Никола Марковић, еликар. (1864. год.) Био ]"е син чувепог Београдског сликара Милије Марковића, кога сам споменуо нод БХ1. и БХП. бројем. Никола је са својим оцем 1864. г. — као што и напис п олтару на иконостасу поврх царских двери говори сликао иконостас дивне задужбине Стевана Високог — манастира Манасије. Рекао бих, да је већпна икона овога иконостаса дело самога Николе. Рад Николин је од прилике као рад Мародићев у цркви манастира Ковиља код нас. Никола се родио 1843. г. у Пожаревцу у Србији. 1ХХ1Х. Ђуро Панчић. Од игумана Јосифа Гавриловића, настојатеља манастира Раванице (у Србији) чуо сам, да је овај Ђуро живописао онај уметнички лик * Види књигу „Српски сдикари" од Лазара и Дра Влад. Николића, Земуп, 1896. стр. 64.