Српски сион

Б р . 48.

Кор. VI. 20.) — то је Богу угодно. Славите цара небеснога молитвом нрослављања: Мки> таое естћ царстко и сила и слава ...; славите Бога пјесмом славоиојком: Олака кх ВкШЈИИ^г Вог!5.... Побожном мишљу, богоугодном жељом, и сваким дјелом славите Творца. „Лко дакле једете. ако ли пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божју чините" (1. Кор. X. 31.) и Богу ћете угодити. Али браћо! Има њеко „који грегаи од ночетка", на и нама завиди ако Богу угодно творимо. Смета нам да нрослављамо Бога у тјелесима и душама својим. На безродна дјела таме наводи нас. Аиостол Петар оиомиње нас, да га се чувамо кад вели „будите тријезни и иазите, јер суиарник ваш ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере". (1. Петр. V. 8.). Да, будите тријезни! Будите тријезни јер „тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мијешању силовитог пића" (Исаија V. 22). Будите тријезни јер „тешко онима који ра^е, те иду на силовито пиће и остају до мрака, док их вино распали" (Исаија V. 11.). Будите тријезни, јер се у пијанству Богу не угађа. Јер се у пијаном стању ни душом ни тјелом не нрославља Бог. Јер у нијанству се лишавамо оружја Божјег и ђаволовом лукавству иодлежемо, дјела таме творимо, што карати треба. Будите тријезни, јер пијанством се душа за царство Божје губи. Пијаница тијело и здравље ругаи. Углед убија. Имање унропашћује. Пијанством се душа за царство Божје губи рекао сам. Да, највећи број злочина у пијанству се врши. Бива да најиоштенији у пијанству убијцом ностане, а Бог заповједа: не убиј! Си* ловито ииће и у најврлпјем страсти и похот разбукти, а Бог говори: не чини прељубе! У срцу пијанога жеље за туђим зачињу се, премда: не пожели ништа што је туђе, — заповједа Бог. Ове и остале заповиједи пијанац нарушава. У пијаном стању све врсте гријеха чини. Сама неумјереност у нићу ио себи је гријех смртни. А „ко гријех твори од ђавола је, јер ђаво гријеши од почетка" (1. Јов. Ш. 8.), а ко је од ђавола пред њим се двери Божјег царства затварају, јер ни лупежи, ни лакомци, ни иијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци царства Божјег неће наслиједити" (1. Кор. VI. 10.) — говори аиостол. За то браћо „гледајте да уредно живите, не као

немудри, него као мудри" (Еа>ес. V. 15.) да душу своју оштетили не би. А пијанице карајте. Пијаница тијело и здравље руши — казао сам. Јасно је свима и свакоме, ученом и неуком, да се за добро здравље уредан живот тражи. А гдје је здравља тамо, гдје се преко жеђе пије? Препуњено суђе пуца и попушта. А препуњен стомак слаби и службу отказује. Бесвјесна животиња ције да жеђу утоли; а човјек зар да је и од ње гори? Тијело нанте починка треба. За ночинак створена је ноћ. Пробдита ноћ здравље руши, а пробанчена убија здравље. А послије банчења „коме: јаох? коме: куку коме: црвен у очима ?" (Пр. Сил. ХХШ. 29.). Коме руке дрхћу? Чији живци понуштају? Чије памћење затупљује? Чији стомак не нробавља? Чије иотомство болује? — Пијаницино. За то „не гледај на вино кад се румени, кад у чаши иоказује лице своје и уираво искаче. Па пошљетку ће као змија ујести и као аспида опећи" (Пр. Сол. ХХШ. 30.) — учи нас премудри Соломон. Пијаница свој углед убија — споменуо сам. Достојанство је нанте велико, браћо, дјеца смо Божја. Када би царскога сина на улици пијана видјели, како би се чудили. Како може царско дијете на достојанство своје, на углед свој заборавити — питали би се? А ми, синови цара над царевима, зар пијанством угледа свога не убијамо! Можемо учени, можемо вриједни, можемо дарежљиви бити, па ако смо пићу подвржени, угледа ипак не ћемо имати. Мјесто да нас штује, свијет ће нам се смијати. Мјесто да нас љубе, муж или жена ће нас карати. И с правом. Јер пијанство је бечродно дјело таме, дјело које се карати мора. Пијанством св имање упропашЉује — навео сам. Свакидашњи жпвот, свакидашњи догађаји на жалост многобројним примјерима нотврђују ове ријечи моје. Та зар се један отац потужи на сина: пропио се, авајси га и њему и мени! Зар један муж на жену: што год нађе за пиће однесе! Не тако, браћо, не тако! Послушајмо Премудрога кад нас свјетује: „не буди међу пијанцима, ни међу изјелицама, јер пијаница и изјелица осиромашиће, а спавач ходиће у ритама" (Приче Сол. ХХШ. 20. 21.). А сад, завршујући ријеч ову говорену за савјет не онима који пију „... ио мало вина желуца ради евојега и честијех својијех болссти" (1. Тимот. V. 23.), што и св. апостол одобрава,