Српски сион

Б р . 49

,СРРСКИ СМОВ

чр . 799.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 Молитви Господњој По руском: М. пл. М. (Свршвтак.) Последња три прошења, као што рекосмо, односе се на наше спасење. Па као што се у нрва три изражава одношај Бога према нама, тако се и у три последња изражава — одношај наш Богу. У ова три прошења је, тако речи, у најкраћим речима садржана сва наука Хришћанске делатности, као што је у прва три — све учење вере. Да би јасније видели, како је премудро и овде све уређено, размотримо даљу садржину Молитве Господње. Уздижући се у овој Молитви духом својим горе, али уједно с тим осећајући, како бреме грехова терети душу нашу, — ми молимо у нетом прошењу праведног Судију, но уједно и многомилостивог Бога, да нам оирости дугове наше, и — да би правосуђе Његово још већма умилостивили, ми засведочавамо пред њим и с наше стране искрену готовосг, да ћемо и ми опростити сабраћи нашој све дугове, говорећи :Шкож{ и лш шставл/лел^х дол« жники)Л1х нашћ1Л1&. Да дивна јемства за усиех нашег црошења. И заиста, да би задовољили правосуђе Божје, пред којим смо ми свагда дужници, када Му не дајемо оно, што би дужни били, да Му дајемо, ио Његовој вољи и закону,* — уз ходатајство Јединородног Сина Божјег, с наше стране нема за то лепша средства, него што је опроштење дугова ближњим нашим г. ј. опроштење и оних дугова, прегрешења, у којима су они и пред нема кривци. Јер нод тим уветом моћи ћемо се свагда надати опроштењу греха наших и од Оца небеског, по речима Господњим : ,,Ац\( ко ЖпЗцште чмов^ккишх согр'кшен1А и^а, иш8ститх и влл»х ОтЈЦХ клшх нјкјснћш: лфб ли н8 бЗпВфа (т8 челов^ккиша согр'кшен '1/л и^а, ни О тјцк елшх С0п8ститх клл1х согр^кшенТи вашихх. (Мат. VI. 14, 15.). Према томе нам је Ходлтли Еога н ч{лок>кки)вк (1. Тим. 2. 5.), Господ наш Исус Христос и дао нову, хришћанску заповед: лмките краги вашд, клагослокит« КЛЈнВфУА ВК1, ДОКрО ТВОрИТЈ Н (НЛВИДАЦШЛ^Х васх, и л^олиткА за творАфи^х вал<к напастк * Види иростр. ирав. катх. 5-то прошење Модитве Господње.

и изгонацша вм: икш да в8дт скшокј Отца вашег«), иж« естх на некЈскха (Мат. 5, 44 — 45.). Ето у ком се случају можемо ми надати од Бога опроштењу грехова, а према томе достојно се цомолити Њему: О тчј нашх, иж( еси на нЈкк-кхх! Но горе споменуте речи Молитве Господње доводе нас открићу других особина, које се садрже у њима. Наиме: у речима овим садржано је све хришћанско учење о дужностима нашим према Богу , према ближњему и према самом себи. — Бринути се о свом спасењу прва је и најглавнија дужност човека према самом себи, исто тако, као и брига о свом одржању у овом временитом животу; па како су греси главна сметња нашем спасењу: то ми и молимо нре свега Оца нашег да нам опрости долги нашл. — Но како је опроштење греха, какво ми од Оца Небеснога очекујемо тесно спојено са дужношћу да и ми ближњима нашим опраштамо грехе, то ми речима овога црошења:Мкоже и лж цјстлвлаелш должники>л«а нашвша, изражавамо нашу најглавнију дужност према ближњима. — Напослетку, цремда, по смислу овота прошења, чинећи добро не само онима, који нас љубе, него и самим непријатељима нашим, ми приносимо велику жртву умилостивљења нашем Оцу Небесном и тиме долазимо у синовњи одношај црема Њему (Мат. 5, 44—45): то се у прошењу овом изражава и обвеза наша према Богу: јер добро чинити ближњима а тиме и својии непријатељима, јесте врста службе, која је неиријатнија Богу од сваке друге наше жртве, као што Он Сам кроз пророка говори: „зане лжлости л не жертш (Осија 6, 6.)." Но у последњем одношају није од потребе много се задржати на речима овог прошења; јер Молитва Господња и без тога је већ но самом свом саставу, дужност наша према Богу, или боље рећи, она обузима собом све видове нашег унутрашњег и спољашњег Богоисштовања: што се јасно види само по себи из садржине свих сасгавних делова њених. 1 Толико много високих истина садржи се у тој Молитви! Видећи све ово, ми 1 Тако се у Модитви овој изражава и страх Божји, први вид унутрашњег богопоштовања, и иослушност аргма Богу, и ираданост вољи Божјој, нада на Бога, и траљење, и благодарност Богу : а исто тако и спољашњи видови богопоштовања, као : ирослављање имена Божјег, и исиоеедање Бога, аризивање Бога у иомоп и сдичио. Види: Иростр. Правосл. Катих.: