Српски сион

О тр . 824.

„СРПСКИ

бр . 50.

жати, која бп имала да изабере чланове за епархпјску екупштпну. (Епархијска окупштина Будимска.) Дана 3. (16.) децембра о. г. одржана је епархијска скупштина Будимске епархије. Скупштина је обавила само пзбор члапова у епархпјске одсеке, конзисторијалног бележника п фпшкала, а за тим своју седницу одгодила до пролећа. Изабрани су за чланове: I. Конзисторије. Од свешгенства: протојереј Корнелије Чупић парох у Сент-Андреји, јереј Ђорђе Голуб парох у Помазу, јереј Др. Владпмпр Димптријевпћ, парох у Пешти, јереј Стеван Михалџић, парох у Кишфалуби, јереј Душан Андрић парох у Мајшу, јереј Урош Мађаревић, парох у Липовп, јереј Јован Б. Милић, парох у Шароку, јереј ГГантелејмон Хорват, парох у Болману, јереј Мплан Костовпћ парох у Бремену п јереј Јовап Вешлић, парох у Дуна-Адоњу. Од световњака: Јован Васпљевпћ, Евген Думча, Јован Игњатовић. Др. Теодор Андрпћ, Д-р. Сава Гојковић п Јовап Стајевић. II. Административног одбора. Од свештенства: окр. протопрезвптери Гаврило Бољарић и Велимир Недељковић, парох у Шиклошу и јереј Стеван Михалџић. Од световњака: Др. Стеван Димшић, Евген Думча, Младен Думча, Миаден Љубојевпћ, Јован Игњатовић, Др. Емил Гаврпла, Лазар Рајић, Др. Јов. Лалошевић, Атанасије Голуб, Ник. Кречаревић, Др. Нпкола Михајловић, Др. Душан Рајић и Ђока Косић. Ш. Школског одбора. Од свештенства: јереЈ Стеван Михалџић и јереј Исидор Бошњак парох у Мађар-Боји. Од световњака: Др Нпка Игњатовић, Др. Сава Гојковнћ, Др. Емил Гаврила, Стева Максимозпћ, Веселин Лупа, Др. Лазар Рајић, Др. Никола Михајловић, Васа Ћирић, Павле Бадовински, Алекса Михалџић учитељ, Душан Радојчић учитељ. За конзисторијалног бележиика пзабран је јереј Стеван Чампраг, а за фишкала Др. Мплан Мандић. (Патронат Карловачке Гимназије) у седници својој од 10. (23.) дедембра о. г. поставпо је досадањег прпвременог управптеља Карловачке Гимназпје г. Василија ВујиИа за сталног управитеља псте гимназије. (Избор иароха.) У прошлу недељу обављен је избор пароха у Ватајници (Земунскп протопрезвитерат). Јереј Радослав Грујић, лпчпп капелан у Земуну добпо је 36, парох у Бршљаннцп Владпмпр Мплутиновић 24, а јереј Стеван Јовпћ здмииистратор парохнје у Кардовцпма 6 гласова. Пошто пиједан кандпдат нпје добио прописане 2 / 3 гласова, имаће

Конзисторија да именује једпога од ове тројице кандидата за пароха Батајпичког. (Избор ђакона.) За ђакона у Сентомашу изабран је свршени богослов Златоје Поиовпћ пз Новог Сада. Разне белешке. (Није потврЗјен.) По нредлогу кр. угарског мпнистра просвете, Њ. Велпчанство није потврдило избор архпмандрпта Василија Мангре за еипскопа Арадског. Изишла је из штамие и може се добити јеДИНО код потгшсатог за 2 круне књига : СРПСКА МИТРОПОЛИЈА КАРЛОВАЧКА око половине XVIII. века ПО АРХИВСКИМ СГТИСИМА ПГИРЕДИО протојереј Димитрије Руварац. ИЗДАН.Е Његове Светости сриског патријарха Георгија Бранкови^ћа. Карловци, Српска Манастирска Штампарија, 1902. Књига је штампана на лепој сатинираној белој хартији велике осмине, стр. 120+224, или 22 табака. Како је у истој књизи сасвим потанко описано 106 цркава Архидијецезе карловачке и паведено код сваке имена свештеника, њихови породични одношаји, знање и имање из 1732./3. године, за тим статистички нодатци Архидијецезе из 1732. 1755. са наводом СЕештеника, еиитропа, дрквених синова, кнезова односно ОФИцира, 1766. са именима свештеника и кад је ко од њих рукоположен, учитеља и кад је и ко је цркву осветио, 1791.; Арадске енархије 1755. са наводом каква је црква и именима свештеника; Бачке 1785.; Карансебешке-вршачке 1749. са именима свештеника; Карлштатске, Костајничке и Пакрачке 1755. и Темишварске 1773.; за тим Даљски спахилук око 1706., и имена оних особа, што су у нрве две десетине ХУШ, века спремаш свештеничке кандидате, са азбучним редом места ... — не би требало наше црквене општине, а особито из Архидијецезе, а да не набаве горњу књигу. А иста ће књига добро доћи п онима, који воде бригу о стању нашег народа и његовом кретању, као и љубитељима старина. Из исте се може нонајбоље видети, како се наш народ, особито у Срему јако умножио, 1732. било је у Архидпјецези српекнх 138 села, а данас има 187, кућа српских 7785, а данас око 30.000, цркава 111 а данас 171, свештеника 170 а данас 139 — а нодједно се може из ње увидсти и то, како су нам 1732./3. сиромашне п јадне изгледале цркве у Срему — у целом Срему није било ни 10 зиданих цркава и то већином од черпића и цигаља, а остале су биле већином од брвана и плетера покривене трском а тек но гдегде даском. Димитрије Руварац управитељ Сриске Мапастирске Штампаријс.