Српски сион

Бг. 50.

више девојачке гаколе у Панчеву, а на другу Светозар Мирч капдидат гимназијске проФесуре. По смрти СоФије Јорговићке многогодшпње учитељице жепског ручпог рада и и кућарства, изабрана је за стручну учитељицу ових предмега Зорка Лудајић рођ. Гаванска, иснитана и оспособљена учитељица нарочито и за ту струку. Како је 1895. г. в, кр. угарско мипистарство богочасти и јавне наставе по ново пожурило отвараље четвртога разреда и захтевало, да се проФесор мађарског језика у плати и важности изједначи са редовним проФесорима, а нри том да се како уз мушку, тако и уз женску учитељску гаколу интернатп заведу; то је Школски Савет проФесору мађарског језика Милану Стојгаићу плату од 800 ф . на 1000 ф. повисио, уз 10 станариву, и њега за сталног проФесора иризнао. Том приликом је Школски Савет поднео извегатај в. кр. уг. министарству о том, да су у ночетку 1895. 6. гакол. год. ученици и учепице овог завода по пастави одељени, и да приправници и принравнице Ш. раз. по свргаетку овога прелаза у IV*. разред, који ће се у септембру 1896.|7. у оба одељења ове учитељске гаколе отворити, са чега год 1895 6. и иеће се држати испити за оспособљење у тој школи. ПроФесору мађарског језика Милану Стојгаићу наложепо је, да се својски труди и настоји да му ученици и ученице гато бољи успех у мађарском језику иостигну, а што се интерната тиче, јављепо је високом министарству, да се исти због оскудице у новчаним средствима покрај учитељских гакола завести не могу, Како је број мугаких ириправника у учитељској гаколи сомборској од годипе 1893. јако опао, с једне стране због тога гато је течај гаколски на 4 разреда нрогаирен и гато је у овој учитељској школи мало стипеидија; [10 народних из клирикалног Фонда по 80 ф ., једна Раљина од 50 ф . 40 н. и 15 платонеумских ио 60 и по 50 ф.]; с друге пак стране зато, што се у државним учитељским школама у Баји, Будиму, Темишвару н Араду примају Срби ученици и без претходннх наука, а уз то још добијају тамо бесплатио и цело издржавање; то је Школски Савет у смислу превигање кр. уредбе за српске вероисповедне гаколе од 1872. године и сходно пронисима 33. зак. чланка од 1868. дозволио, да се у мугаку учитељску гаколу сомборску примају и опи младићи, који у недостатку сведочанства о свргаеној нижој гимназији, нижој реалци или IV. разреду грађанске гаколе, на пријамном испиту нред проФесорским збором те учитељске школе покажу из науке вере, срнског, словенеког и мађарског језика, рачуна, земљописа и историје и из црквеног појања толико зпања, колико је нужно, да могу у учитељској итколи напредовати, као ппо се то на основу озго иоменутог државног школ. закона у свима државним и вероисповедним учитељским школама одавна већ пракгикује. Плод ове дозволе био је одмах у ночетку 1896|7. год. јасан, јер те године је било у првом разреду 24 прииравника, дочим је у другом било 17 а у трећем само 13. Од примљених у први разред овом приликом мугаких приправника тринајсторица су на основу успегано положеног пријамног испита у завод стунили, а само 11 на основу потпуних сведочанства о свргаеним претходним наукама. Како се у почетку 1896Ј7. гаколске године имао VI. разред у обе учитељске гаколе сомборске отворити; то је Школски Савет према осведоченој потребм устаповио две нове катедре проФесорске и једно ново катихетско место ни истим гаколама и путем отвореног стечаја попунио је та ироФесорска места. Управа обе ове учитељске школе иоверена је и на даље Николи Ђ. Букићевићу досадањем управитељу и иајстаријем проФесору тих гакола, и наређено је да он предаје дидактику и методику како у мугакој тако и у женској учитељској гаколи и да руководи практична вежбања и хоспитације приправника и ириправница у вежбаоницама за које служе све сомборске српске мужке и жеиске основне гаколе, које стоје под управом његовом.