Српски сион
Б р. 50
,СРПСКИ СИОН.«.
О тр 817.
општина сомборска о свом трошку и троши на ших годишње 22.739 - 94 К из школске квоте, коју она по обвези нрима у месечним оброцима од политичне ошптине сл. кр. града Сомбора. У мушкој учитељској школи унисано је било, 1900.|1. У I. раз. 22 ученика „ П. „ 27 „ Ш. „ 19 „
„ 1У. „ 23
Свега дакле 91 ученик. У женској учитељичкој школи уписано је (ило 1900.| 1. У I. раз. 41 ученица „ П. „ 36 и Ш. „ 41 п IV- » 32 „ Свега дакле 150 ученица Ово је досада највећи број ученица у учитељичкој школи. Сви су приправници Срби православне вере, а од приправница су 142 православне вере а 8 римокатоличке вере. По завичају од мушких принравницв 89 родом су из Угарлке, 1 је из Србије, а 1 из Црне Горе. Од приправница су 4 из Восне, а све остале су из Угарске и здружених краљевина. Школска настава је држана у смислу научних основа, које је Школски Савет за ову школу издао, под бројем Ш. С. 1814. ех 1898. и Ш. С. 181. ех 1899. Наставници су своје дужности тачно обављали, а у случају белести или другог ког оправданог одсуства замењивалу су одсутне, проФесорски им другови. Пронисано градиво школско, по одобреним од Школског Савета уџбеницима у своје време је предавано и до краја школске године свршено. Записници о полажењу школе и о свршеном свакидањем раду тачно су вођени. Исто тако и хоспитирање, као и практични покушаји у веџбаоницама уредно су и под надзором дотичних разредних учитеља и управитеља држани како са мушким, тако и са женским приправницама, а сваке седмнице после практичних покушаја држане су средом конФеренције нриправница IV. разр. а четвртком конФеренција нриправника IV. разр. у дворанама срнске народне школе под председавањем управитеља а у присуству учитеља веџбаонице, којом приликом је вођен разговор о раду дотичних иредавача, и давана су приправницима и нрииравницама унуства у практичном раду, напослетку одређивани су предавачи за идућу седмицу и даване су им теме за писмену (израду) спрему у радњи школској за идућу седмицу. Његова Светост нреузвишени патријарх изволео је високим ирезидијалним одписом од 19. агфила 1901. бр. 124. именовати за председника повереиства на иснитима оснособљења најпречаснијег господина Јовапа Бороту окружног протопрезвитера старобечејског и члана Школског Савета, под његовим иредседавањем држани су строги испити за оспособљење, од 5—12. јуна 1901. У недељу 17. јупа после службе Божје и свечаног „Благодарења" у св. Ђурђевском храму, прочитане су разреднице свију, а објављено је оспособљење за учитељско звање свршених нрииравника и приправиица. Ово је учињено најнре у учитељској а иосле у учитељичкој школи. Испите за учитељско оспособљење полагали су 23 учитељска кандидата, од којих су 17 оспособљени.