Српски сион

Б р . 50

ОРПСКИ СИОН"

т. 819.

Б. Учитељска школа у Г. Карловцу. Српска учитељска школа у Г. Карловцу основана је у смислу превишње кр. уредбс за сри. нар. школе од 1872. године, у години 1875. Ова је школа била мешовита, у којој се нриправници и цриправнице училе. Плата проФесора, у овој школи изједначена је са платом проФесора у сомборској учитељској школи. Год 1890. позвата је православна црквена општина у Карловцу да оирави и у добром стању држи опај део своје школске зграде, у коме је смештена учитељска школа и да намештај те школе у добро стање ностави. Год. 1892. одобрио је Школски Савет нови штатут за ову школу. Год. 1893. проширен је наставни течај у овој школи са четвртим разредом и одређено је да се од 1893|4. год. само мушка младеж у ову школу прима. Но наскоро за тим, услед представке нравославне срнске цркв. општине горњокарловачке, поткрепљене сугласном молбом ЕШОдбора проглашена је од Школског Савета ова учитељска школа за учитељичку — и према томе од 1. октобра 1894. постала је ова школа учитељичка. Међу ученицама горњо карловачке школе било је сваке године осим Српкиња православне вере и римокатоличкиња. Висока кр. хрв. слав. далм. земаљска влада одел за богоштовје и наставу, год. 1895. на молбу духовног стола архиенископије загребачке, била је римокатоличкињама забранила ову школу полазити, али је наскоро затим на молбу одличпих грађана карловачких римокатоличке вере, дозволила, да могу ову школу као редовне учепице полазити и ученице римокатоличке вере, којих су се родитељи обвезали, да ће за те ученице хонорар давати римокатоличком катихети. Још пре 1890. год. био је управитељ горњо-карловачке учитељске школе Петар Радуловић, који је уједно предавао педагогијске науке и в >дио надзор над нрактичним радом ученика и ученица у горњокарловачкој српској основној школи, у којој су се приправници и приправнице у практичпом раду вежбали. Под управом овога управитеља стајала је ова школа до 1902. ПроФесори су били у прошлом деценију: Манојло Грбић, катихета. Бладан Арсенијевић, проФесор математике и ириродних паука. Ђорђе Глибоњски проФесор земљониса, историје аемачког језика и гимнастике; — Божидар Борђошки и учитељица жен. руч. рада и кућарства Олга Радуловићка. У краснопису и цртању обучавао их је Ђуро Фридрих. После смрти Манојла Грбића за катихету је постављеп Басилије Бањанин свештеник. На место оболелог Владана Арсенијевића у почетку 1900. пристављен је за меника му Милан Маиојловић учитељ више дев. школе у Сомбору. Када је Ђорђе Глибоњски по молби својој умировљен; то су 190011. школ. год. нредмете његове нредавали остали проФесори. Према томе 1900 1. школ. год. су у овој школи делали : 1. Петар Радуловић. 2. Василије Бањанин. 3. Божидар Борђошки. 4. Милан Манојловић. привремени заменик. 5. Гђа Олга Радуловићка. 6. Ђуро Фридрих, нроФ. па кр. реалпој гимн. као иаставник цртања и краснописа. 7. Лазар Борђошки, учигељ свирке и харм. нојања и невања. За вежбаоницу ове учитељичке школе служи православна српска вероисповедна