Српски сион

„СРПСКИ

сионл

А кад га је учинила, не помишљајући на грдну штету Цркве и автономије, која може отуд произићи, — припада Његовој Светости митрополиту-патријарху Георгију хвала, јер је подигао своју реч, која иде једпно за тим, да с.е некорбктном одлуком сабор>а од зла пе гради горе, а да се решавању манастирског иитања даде ириродан, легалан шок, којимје једино могуКе доЛи до устшиог и свестраио задовољавајуЛег решења тог, за којим треба сви да тежимо. Његова Светост, митрополит-патријарх Георгије, подпгао је своју реч против незаконите одлуке саборске у питању манастира и у одбрани авшономног закона нашег 19. §, тачка 4. Саборског Устројства ставља у послове сабора, да установи „Штатуте о управи, контроли и употребљењу народно-црквених добара, овамо рачунајући и манастирска добра, фондова и Фундација, с тглецом на основне цељи". . . Већина саборска је игноровала и то наређење Саборског Устројства. Као што је решавала одлукама и друга нека питања (н. пр. избор народно-црквеног секретара), која се ио Саборском У стројству једино штатутом могу и имају решити, хтела је она и у ствари манастира, да одлуком саборском учини Ка1зег8с1)ш11 Саборска већина је дужна била водити рачуна са наређењем 19. §. тачка 4., Саборског Устројства, респектовати то наређење као и оно, по којем штатут о манастирској управи и контроли »сгауиа у живош шек иосле иотврђења од стране Његова Ввличанства«, пре којега би, као што историја учи, а као што и смисао истог §-а казује, уследило нреслушање црквених фактора. У том §-у се пзрично каже „са иогледом на основне цељи ", а ту цељ осим Св. Синода нико други нресудити не може. Наши автономни назори и захтеви не слажу се с тим, да и штатутарна наређења, која се тичу унутарњих автономних одношаја, подлеже државној санкцији, јер она извиру из и доносе се само

на темељу основног закона автономног (устројства), који подлежи санкцији државној, као што би имао, према појму и суштини црквене автономије, подлежати и санкцији црквеној. Али, док одредбе Сабсрског Устројства од 1875. постоје, морају се респектовати, мора их респектовати и сабор. У пуном респектовању том, Његова Светост, митрополит-патријарх наш Георгије Бранковић, подигао је, дакле, свој глас против незаконите одлуке сабора. II сад би могли поставити питање: Ко »гради бруку у автономији?« Или онај, који игнорује закон автономни и изазива конфликте и трзавице, или,зар, онај, који устаје у одбрану закона тог, да те конфликте и трзавице отклони? Но, ми прелазимо преко тога питања - и опет — на ствар. Представком својом на државну власт против одлука саборских у предмету спархијских скупштина и епархијских одсека, подигла је Његова Светост своју реч у одбрани постојеће Епархијске Уредбе. Та уредба почиње овако: „И донде, док сабор унутрашњи строј епархија, делокруг и одношај органа у њима коначно не уреди, уређују се епархије привремено, као што сљедује". . . . То уводно наређење привремене Епархијске Уредбе искључује свако јс днострано измењивање или допуњавање ! њезино. Игнорујући то, као и сва наређења те уредбе, с којима су одлуке саборске дошле у сукоб, игнорујући и другу алинеју 22 §-а Саборског Устројства, саборска већина (потпомагана, на жалост, и самосталном странком) донела је на сабору одлуке, које смо напред побројали, Наложила је Саборском Одбору да те одлуке спроведе без да их подастре превишњој потврди. „Нови' Саборски Одбор ипак се предомислио, те је подастро те одлуке саборске на санкцију. Па ииак ;е наложио иодручиим админи стративним одборима њихову сироведбу! 11 ма да те одлуке још нису извршиве, у неким еиархијама су одржане скуиштине и у овима је иостуиано цо гџим■ одлукама!