Српски сион

\Ј тр . 846.

„СРПСКИ сион.»

Б р . 52.

Срби грчевито држати наде на њеко боље вријеме, кад нас је и наш рођени Светитељ учио и научио, да је та нада без Јзјере и љубапи празна и пуста. Оканимо се, дакле, те пусте наде, и уздисања празна за бољим временима. Боља времена могу наступити за нас и међу нама само онда, ако се на пјеру ослонимо, ако љубав за вођу узмемо, ако се у вјери и љубави ујединимо. Онда ће се из вјере и љубави родити нада, али нада жива, права, пуна и бујна, не на данас и сутра, на дан-два, него нада на пјечност , коју народу моме желим и од

Бога молим данас, а молићу и у све дане живота мога. Уз то желим свима вама: Честит Божић и сретну и напредну у свему Нову Годину. А Богојавленска и Светосавска водипд наша, нека нам буде свима, света брана и јака одбрана од свију намишљаја и нападаја напасникових, данас и у све дане живота нашега. Амин! Да Бог да! У Пакрацу, пред Божић 1902. Гореспоменути смирени Епископ М и р о н.

ИЗВЕШТ А Ј О РАДУ ШНОЛСКОГ САВЕТА од 1890.-1001, год. Поднесен ерп. прав. народно-црквеном еабору год. 1902. (Свршетак.) Када је 29. новембра 1896. Јован Ђурић први управитељ и проФесор математичних и природних наука на овој школи нреминуо, Школски Савет је 3. (15.) децембра 1896. управе ове учитељске школе поверио Николи Шумоњи, проФесору педагогијских наука, а за проФесора математике и природних наука па истој школи по потреби службе преместио је Школски Савет Стевана Јовића проФесора природних наука и математике у сомборској мугакој учитељској гаколи, који је горепоменуту катедру у Пакрацу 1. јануара 1897. (по новом) примио и ову дужност до 11 маја исте године одправљао, те онда по наредби Школ. Савета испит са својим ученицима из поменутих наука под управвтељеввм председавањем држао, ради повратка свога у Сомбор, где је закључне испите и испите за оспособљење из математике и природних наука, по потреби службе одржати имао. По дозволи в. кр. хрв. слав. далм. земаљске владе, приправници ове школе вежбају се у практичној настави у општој нучкој гаколи пакрачкој, пошто у Пакрацу српска вероисповедна школа непостоји и не може се устаповити. По заузимању Његовог Високопреосвештенства г епискона пакрачког, епархијска власт ове дијецезе из свога препарандијалпога фондл , из кога су дотле потпоре новчане сиромапшим приправнипима даване, купила је и обповила једно старипско здање државно у Пакрацу, које је 1896 год. за гачолску потребу и за стагтове приправничке преустројепо и са потребним намегатајем снабдевено, и у које је смегатена 1897. год. ова учитељска гакола заједно са невооснованим интернатом за принравнике. Ово здање се иалази преко Пакре на десно од пута у Линик на великом простору, које је 80т дугачко и 100т гаироко и изпоси 8000т 2 Здање је на сират подигнуто. При земљи су гаколске дворане, трапезарија, управитељева писарница и друге побочне одаје. У нрвом спрату је стан управитељев, три простране спаваонице за питомце интерпата и друге нобочне одаје. — Све су ове просторије видне, и пред њима су затвореии ходници. У споредној згради је гимнастичка дворана, а у дворигату је гаколски врт.