Српски сион

Б р. 1.

„ОРПСКИ

— да морам, никога, сахрани Боже, непријатним начином не дирајући, но сам себе, а нреко свега достоинство Епископства, кое ми је благодат Божија и милост царева као вјерноме рабу поручила, по сушчтој истини, но божјој и царској правди, по с. с. православне наше цркве канонима цротиву усијанога пристрастија пламтеће клевеше бранити, и свеопштему суду свецјеле наше св. апостолске цркве, и цјелога дакле народа нашега сербскога по души јавно, као што је и напаст јавна, представити ову из свакога призрјенија најнеповољнију ствар"; — седе, и написа дугачак одговор на исто патријархово писмо. По тврдњи блеженопоко.јног владике пакрачког Никанора Грујића, у својим иештампаним мемоарима, иатријарху је горње писмо написао владика темишварски Пантелејмон Живковић. Платон је одговор свој назвао „Аналитиком", и штамиао га је у Бечу 1850. под насловом: „ А налгтгка Писмо Ш јговбшђ БлаженствомЂ Господиномљ патрјархомт. Ј осифомт , РалчичвемЂ подг, 22. НоемврЈа 1849. Ешскопу Платону Аеанацковичну послатога. У Бечу 1850. У кнгшгопечатнБИ Ерменскога Монаств1ра " 8°, XIV. 152. У истој је „Аналитици" владика Платон потанко одговорио на сваку тачку писма патријархова, и у њојзи пије му баш ласкао. Патријар Рајачић, примивши у Бечу, где се бавио с владикама, исту „Ана литику" „преда је владици темишварском Пантелејмону, да је — као што рече Никанор на истом месту — прочита и проучи, а он загледавши у њу овде-онде, није марио ни да је чита, ни да је проучава, него је донесе сутра дан натраг патријарху и каже му: предајте Ви то Ваша Светост архимандриту Грујићу, нека је он проучи и одговори на њу." „Патријарх пристаде на то, и тако ме

— рече Грујић — дозову и предаду ми „Аналитику" да је рецензирами критизирам. Живковић ми рекне том приликом: знате господине, напишите онако, као што сте написали оно за Шагону, пак ћете ми ирочитати, кад се састанемо у Бечу." „Ја изнађем — рече Грујић — акга, која су ми требала, па отидем у Ковеждин — Грујић је у то време био архимандрит у Ковеждину — да начиним одговор на Платонову „Аналитику", и да се спремим за Беч, куд ме је слао натријах да учествујем од његове стране у комисији, која ће већати о штампању наших црквених књига." Поводом овог и поводом у Сарајеву 1890. прештампавања наших црквених књига, ми смо у бр. 101 , 102. и 103. за 1890. и у бр. 1., 5 , 6., 15,, 36., 37.. 39. и 40. 1891. „Новог времена", што је у Земуну излазило, изнели и рад Грујићев око бечког прештампавања. Написавши Грујић одговор на Плато* нову „Аналитику", „отидем — рече, одмах по одласку своме у Беч — владици Живковићу, и нрочитам му свој одговор, а кад га оп одобри, онда га предам натријарху, да га употреби у Сиподу, ако би Се СИНОД ту Држао". (Цродужиће се.)

Чланак XI. и XII. привременог уређења епархија. Како чл. XI. привременог уреЗ^ења епархија од 29. Маја 1871. стоји у протусловљу са чл. XII. истог урефења; то ћемо коју и о том протусловљу да проговоримо. Приликом последње епархијске скупштине пакрачке, испоставило се, да је свештенство и општине ново градишког протопопијата, држећи се чл. XI. привременог уре^ења, изабрало за епархијску скупштину 6 свештеника и 12 световњака, дочим би по чл ХП. иетог урећења имало изабрати 3 свештеника и 6 световњака. Епархијска скупштина држећи се чл. ХГ1., иије хтела да верификује онблики број скупштинара из ново-градишког