Српски сион

<лр. 16.

„СРПСКИ

СМОН"

Б р. 1.

протопопијата, него је решнла, да и исти протопопијат има изаслати онолики број, колико му припада по чл. XII., као што су и остали протопопијати бирали. Изабрати скупштинари ново-градшпког протопопијата, не хтевши усвојити захтев скупштински, напустише скупштину, због чега није скупштина хтела — и ако је могла — упустити се у икакав рад, закључивши подједно, да се позове ново градишки протопопијат да изабере за скупштину онолико скупштинара, колико му припада по чл ХП. У противном случају, да ће приступити раду и без скупштинара из ново-градишког протопопијата. Како се због тог излаза односно таког избора, води полемика и то наравно страсна полемика изме^у либерално-самосталне и радикалне странке; држимо, да не ће бити на одмет, ако и ми коју о тој ствари проговоримо и то са свим беспристрасно и без икаквих задњих мисли и какве користи. Како је покојни Милетић тако рећи за једно вече написао привремено уређење епархија, а сабор на врат на нос — нетпто измењеног — усвојио ; није чудо, што у њему има и сувише много протусловља и непотпуности, што се тек сада, када су се распламтеле страсти ме^у нашим политичним странкама, увидело и приметило. Тој журби има се приписати, што се тада није приметило, да чл. XI. стоји у очитом протусловљу са чл. ХП. А да стоји, ево очитог доказа. У истом се чланку вели, да се у протопопијатима, на 4000 душа бирају два световна и један свештенички члан. Тако са вели у чл. XI. Па је л према њему удешен чл. ХП., у ком се са свим одређено вели, колико се у ком протопијату има изабрати световних, а колико свештеничких чланова? Није, а да није ево доказа. Кад се правило исто привремено уређење, сабору је за мерило могло служити број душа по списку односно прилогу к. § 9. I. кр. рескрипта од 10. Августа 1868., или број душа наведен уз изборни ред 8а сабор. «

По првом је н. пр. у карловачком протопопијату било 87.708., у земунском 30.300, у митровачком 37.782 а у вуковарском 36.1*15 дугпа, свега 140.935 душа. По чл. XI., карловачки би требао да бира за епархијску скупштину 9 свештеничких, а 18 световних, земунски 7 односно 14, митровачки 9 односно 18, а вуковарски 9 односно 18. А по чл. ХП. први има да бира 6 односно 12, други 4 односно 8, трећи 6 односно 12, а четврти 6 односно 12. По другом пак списку, било је у целој архидиецези 135.957 душа, осим Карловаца и Земуна, који васебно бирају, и по томе би по чл. XI. требао да је број свештеничких скупштинара 34, а световних 68, свега дакле 102, дочим је по чл. ХП. број првих 22, а других 44, свега 66. Не види л се из овог, да је чл. XI, са свим ивлишан и да се и сам законодавац није на њега обзирао, него је у чл. Х.П. тачно одредио број скупштинара како свештеничких, тако и световних за сваки протопопијат. и кад је он тако одредио и кад се досада увек у свима емархијама ириликом нових избора иа и •ари иоследњем избору и у самој бачкој и вршачкој еиархији, постуиало по чл. XII., а никада ио чл. XI.; не знамо шта је дало повода бирачима ново - градишког протопопијата, да приликом последњег избора поступају по чл. XI. А још мање може се одобрити поступак члана епархијеке скупштине, а подједно и члана Саборског Одбора г. др. Николе Ђур^евића, да је могао бранити поступак бирача односно скупштинара ново-градишког протопопијата. Истина, јавна је тајна, да је г. Ђурђевић мало живљег темперамента и чим му се шта не учини по вољи, наЗје се увре^ен, због чега је и из народне странке отишао у радикале; ал држимо, да ипак у упитном питању, није требао онако поступати. Та зар мало имамо невоље и онако, него је требало правити расцеп и у мирној пакрачкој епархији за љубав чл. XI., на који се као што рекосмо није обзирао ни