Српски сион

ог. 1

.СРЛСКИ

СИОН."

Огр. 17.

сам законодавац, а ни један до сада протопопијат! Па зар је мало за епархијску скупштину пакрачку 51 скупштинар од свештеника и световњака по чл. ХП., и зар они не би могли онако исто обавити припадајуће им ствари, као што би по чл. XI. према данагањем броју душа обавило 93 скупштинара! Као што су остали протопопијати, не само у пакрачкој епархији, него и у осталим епархијама бирали број скупштинара по наредби дотичних административних одбора, који су их у смислу §. §. 6. и 7. проведбене наредбе саборске од 30. Јулија 1871. позвали, да одре^ен број по чл. XII. епарх. уре|>ења изаберу, тако је требао поступати и ново градишки протопопијат. При 8авршетку, до^е нам до руке бр. 5. „Заставе", у ком још неименовани писац чланка: „Наше авшономне уредбе и ирилике рече и ово: „ Противници народне странке нису никада усвојили парламентарно начело, да се мањина има чокорити већини — —". Па кад се Т0 замера клергшалној странци, гата тек клерикална странка може рећи радикалној, која бар треба да зна и да се равна по том парламентарном начелу, што се мањина и у пакрачкој и у темишварској епархијској скупштини не хтеде покорити већини! Радикална странка не треба да се држи оног принципа: што је право, право, ал мени мало више! Да су се код нас досадашње а и данашње странке држале и да су имале принципа, а да им није био принцип ,,личности"; не би се дога^ало, да читамо вамерање једне странке другој докјеиста на влади, а чим она дође на владу, она чини то исто, те мора да слуша замерања ире^ашње, која је то исто радила. А то ће код нас битн увек, пошто смо ми страстан народ и чим нам што није право, а ми хајд у Турке, и пре ћемо се с ^аволом сложити и служити м у, него покорити се брату и његово мшење усвојити и слушати његове заповести. Д. р. СРПОКИ оион

о активном праву православних катихета на кр. ередњим заводима при избору чланова за епархијеку екупштину. У 270. је бр. „Заставе" за п. г. писац —а— покренуо горње питање, и то поводом конкретног случаја, што је у земун ском протопопијату приликом последњих избора свештеничких чланова за енархијску скупштину, гласао и катихета кр. земунске реалне гимназије г. Сава Теодоровић. Исти писац тврди, да г. Теодоровићу не припада право активно т. ј. да има ираво и бирати чланове свештеничке за енархијску скуиштину. Своју тврдњу темељи писац на следећем: што је г. Теодоровић државпи чиновник, а као такав не може имати активног, него само пасивног права; што као такав не спада под парохијско свештенство окружног протопрезвитерата, јер се по „Шематизму Ј од 1900. не убраја ди у које протопрезвитерско свештенотво, па пи као свештеник архидијецезе карловачке; што не стоји у служби народаој, и што иотпада нод државну а не автономну дисциплину. У чл. II. привремеиог уређења епархија од 1871. вели се: „— — епархијску скушшину сачињавају и свештенички чланови — —, који по овој уредби по звању или по избору у њој места и гласа имају;" чл. VI.: „остале чланове епархијске скупштине бира — — и свешлепички ред, сваки за себе;" чл. XI. „У протопрезвитерствима бирају се на 4000 душа по два световна и један свешшенички члан епархијске скуиштине. Прве бира скупштина световних изборника засебно, друге изборна скуиштина свештеничка засебно." Из ових се наређења не види јасно, ко се све под свешшеничким члановима, одчосно свештеницима иодразумева. Неименовани писац —а— држи, да активно право избора имају само нарохијски свештеници т. ј. они, који у дотичном нротопрезвитерату отправљају парохијску дужност, Да та његова тврдња не може стојати, 2