Српски сион

Стр. 18.

„СРПСКИ сион,-

Б р. 1.

најСољи је доказ то, што и калуђери из манастира што леже у дотичном иротопопијату, имају активно право и то како при избору чланова за епархијску скупштину, тако и за свештеничке заступнике за сабор. Они то право врше од 1871. до данас и никад се није нашао ко, да им то право оспори. А тек се сви они не могу рачунати у парохијско свештенство! Како се и у изборном саборском реду од 1871. у §. 1. рекло: „За српски нарцрквени сабор бирају свештенички и световни бирачи — — 25 особа свештенич* ког, а 60 световног реда," то је и г. Жарко Миладииовић у своме „Тумачу" на исти §. рекао: „Под свештенством разуме се чин и световног и монашког свештенства, јер се овде не прави никаква разлика", као што је и дотле исти §. тако тумачен и тако поступано при изборима. Г. Миладиновић би боље учинио да је ово рекао код тумачења §. 7., у ком се рекло: „да право бирача од свештеничког реда имају, изузимајући личне чланове сабора, сви свештеници без разлике, чина и степена, који дотичном изборном месту или срезу нрииадају." На основу овог §. припознато је акгивно право калуђерима и при избору чланова за епархијску скупштину. А г. —а— боље би учинио, да је покренуо питање о томе, да л вирилни чланови епархијских скупштина — окружни протопрезвитери — имају активног нрава при избору свештеничких чланова за епархијске скупштине. Аналогно овом §. 7. не би имали. Пошто дакле стоји, да и монашко свештенство и ако није нарохијско свештенС1В0, има активног права у оном протопопијату у ком лежи дотични манастир; да видимо, да л осим њега има активног права и остало свештенство, које не спада ни у иарохијско ни у монашко. А то је тако названо свештенство: ван парохијске службе; катихете у српскоправославиим и кр. средњим заводима ; што изван граница епархије служе и умировљени свештеници и калуђери.

Узмимо за пример Архидијецезу за 1900. годину. По „Шематизму " за ту годину, спадао је г. Оава Теодоровић, и у парохијско Ј свештенство ванј службе и у катихете. Како остали ван парохијске службе у њему наведени свештеници, н. пр. проФесори богословије и катихете гимназије карловачке, имају право активно при избору свештеничког заступника за сабор на основу §. 7. изборног реда, а при избору свештеничких чланова за епархијску скунштипу, на основу чл. IV. привременог уређења еиархија; јасно је, да и г. Сава Теодоровић као катихета кр. земунске реалне гимназије, и као свештеник Архидидијецезе, мора имати активног права, и то наравно у оном протопопијату, куда спада земунска реална гимназија, т. ј. у земунском, и то како при избору свештеничког заступника за сабор, тако и при избору свештеника за епархијску скупштину. ПЕто тобоже он не нотпада под автономну, него под државну дисциплину, због чега по тврдњи писца —а—- не би могао имати активног права, треба знати, да и проФесори богословије не потпадају под атономну дисциплину, а ни катихете у српским гимназијама, на је првима уређење дало но себно право да бирају из своје средине једног заступника за епархијску скупштину. Тврдња писца —а— да г. Теодоровић не стоји у служби народној, те да и по томе не може имати активног права, могла је слободно изостати, и види се, да писац — а— није много размишљао, кад ју је написао. Не знамо ко је и шта је писац —а —, ал узмимо, да је ма ко, уверени смо да је на г. Теодоровићевом месту, да му не би било мило, кад би му се тако шта рекло, и нек мало промисли, да л је том тврдњом учинио корист Српству или Хрватству, које ће је у своје време већ знати употребитн и довикнути му: та шта се Ви заузимате за Српство, кад Вам Ваши Срби добацише, да нисте у народној служби! Та зар се може и сме тврдити јавно у листу, да један српски свештеник, који је положио катихетскн испит пред испитним повереством, што га је одредио