Српски сион

Б р. 1.

српски Архијерејски синод; којије постао катихетом на предлог архидиједезалне конзисторије; који јој подноси извештаје о свом раду и који стоји под духовним надзором земунског окружног протонрезвитера — не стоји у служби пародној, и то само због тога, што прима од државе плату? То је више, него сувише! Г. Миладиновић даје у „Тумачу" активно нраво и умировљеним свештеницима, а писац —а— не да једном катихети на кр. реалној гимназији, који је у њој главни чувар православља и српске народиости. Та ако ико, без сумње писац — а— као Земунац зна врло добро, шта би било предпрошле године од срнских ђака у земунској реалној-гимназији, да не беше г. Теодоровића, који се том нриликом онако мушки држао и спасао толике Србе ђаке од извесне пропасти. Заиста лепо! Држимо да смо доказали, да је и г. Сава Теодоровић имао активног права при избору свештеничких заетупника за епархијску скупшгину, и да се у њојзи не ће још и то питање покренути.

0 п и с ерпских фрушкогореких манастира 1753. год. Приопштио: Д. Р. Архиепископ карловачки и митрополит српски Павао Ненадовић, желећи сазнати право стање Фрушкогорских маиастира, и у њима ред увести, издао је 12. Јунија 1753. следећу инструкцију: „Инструкција Котораја даетсја ради Генерал-Визитације от Нас нарежденим Визитатором Преосвјашчењејшему и во Христје брату Г. Партенију Павловићу Епископу носвјашченија, честњејшему ексарху Нашему Сремскому кир Ареенију Гадивојевићу и Архимандриту Шишатовачкому кир Викентију Поповићу и Иреподобњејшему игумену реметском кир Атанасију, иже в Подкрилији Фрушкија гори обрјетајушчихсја, јакоже Крушедолскаго, Хоповскаго и со старим Филијалнаго, Гаковачкаго с Капелом, Шишатовачкаго с их Филијал -Петровачкаго и

С*р. 19.

Капелскаго, Вердпичкаго, Геметскаго с Капелом, Јазачкаго со старим, Бешеновачкаго, Кувеждинскаго са Фвлијал Гипшскаго, Прибиноглавскаго, Веочинскаго с Филијал Геметскаго и Фенечскаго, свјатих всјех монастирјех братствах, Честњејших Архимандритов, Преподобњејших Игуменов, Намјестников, Проигуменов, Јеромонахов, Јеродјаконов, Монахов, Дјаков, и Прњаворцев, како они Визитатори обдержаватисја имјејут, сљедујушчими пункти издадесја : 1. Всјакому честному вишеречених монастиреј Предстатељу и братству речени визитатори абие в зачаље своего прихода или путешествија к им, свое пришествве да објавет, такожде и дјело, и правила свое визитације пошљут, во јеже би они знали конак и прочија потреби уредити, со всјем братством, иже ко визитацији сеј потребни сут во пришествији их обрјестисја, и за отсуствујушче писати, да и они придут и обрјашчутсја. 2. Како во монастир придут, таки во первих звонами да но обичају огласет во јеже би скупилисја к молебствију на призивание дара духа свјатаго, јако да би прежде зачатија дјела укрјепилисја на надлежашчи подвиг и добродјетели, по совершенију же того молебствија да огласет собору бити монастирскому, и абие начнут ексамен от Предстатеља даже до посљедњаго обрјетајушчихсја Јеромонахов, Јеродјаконов, Монахов, Прњаворцев и Дјаков, и воирошајут всјакаго имја и нрезиме, откуду он, гдје родилсја, гдје училсја и котори јего учители бјаху, имјел ли он жену, и колико времене како оженилсја, и ашче дјецама от Бога помилован, каковим начином он тија воспитовает, и чему онија учитисја дает: от кого и когда он но степенем во свјашченство и монашество произведен, како таинства, добродјетели, блаженства, заповједи Божија и церковнија, свјашченоелужепие, пјетиже, читати и писати вједает. Монасиже, Дјаци и Прњаворци (ашче безкнижни сут) вједајут ли молитву Господњу Огче наш, Богородице Дјево, десјат заповједеј Божијих и Вјерују; и ашче утро и вечер от сна воставше и на сон грјадушче молитве Господу Богу,

2*

„СРГГСКИ сион«.