Српски сион

Стр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Вј». 1.

(Галат. В 13), измирио нас са правосу^ем Божјим, заслужио нам опроштеље гријехова, вјечну љубав и благоволење Божје, привео нас Богу — Оцу Својему. Да, љубазни моји! Са роЗ^ењем Бзеговим србдост"кн|'е које је лучило дјецу од Оца небеснога, разруши се пламенога оружја, нестаде испред оружја Крста Његовога, а херувим не пријечи пута у царство Његово онима, што под барјаком Његовијем улазе унутра. Данас рођини Спас наш умрво је на Крсту за гријехе наше и воскресао из мртвих за оправдање наше, и Својом божанственом крви „очистио је савијест нашу од мртвих дјела", „ко еже слВжити нал»ж Еог8 жив8 и истинн«". То је, љубазни, вјера наша, вјера тврда, непоколебива: гако родисА нл/их днесх Опасх, иж! естк Хртссг Господх". Не човјек, не Ан^ео, но Сам Господ и Владика Анђела и Архан^ела, Господ и Владика свега човјештва дошао је на земљу, да потражи заблу^елу овцу Своју, да ју дигне и придигне на раме Своје и сачува од извјесне пропасти, То је вјера наша и у тој вјери непресушиви извор радости наше . . . С нама је Господ и Спаситељ наш — Бог премудри, „који дубљином премудрости и рузума Својега управља свим створовима Својима и све што је добро и корисно — даје нам". Сва благодатна средства за спасење наше Он нам је дао и даровао, и ма како да су недостижна за наш ум, одговарају вјечној сврси својој, вјерна су, истинита и спасителна; сви путеви, које нам је Он благоволио открити, а који воде у живот вјечни, ма како се они чинили напорни и трудни за нас, воде и приводе нас заиста горе, небесном, вјечном обитавалишту праведнијех. То је вјера наша, али и оупокани наше (уздање наше), и у тој вјери и нади трајан и поуздан извор радости наше, Да, љубљени моји! С нама је Господ и Спаситељ нагп — Бог „к'крнми во слоВЈск^к (гкоихх и непрможнми вх ов^ктованТ* АХ® Своихк". Сва обећања ВБегова о вјечном благоволењу Оца небеснаго према вијернима,

обећања о вјсчејом животу с ГБпм на небу у дому Оца небеснога, о вјечним мукама невијерника и грјешнпка непокајаних, сва предсказивања ГБегова о судбини Цркве Његове и црквених, ГБему приврженијех људи: све је то чиста, права, непромјенљива истина тако, да ће прије нестати и неба и земље, него што ће остати неиспуњено и пошљедње Слово ГБегово. . . С нама је, љубазни, Господ и Спаситељ наш — Бог Свемогући, и нема тога, ко ће нас искинути из руку ГБеговијех, Он ће, ако устреба, затрести и небом и земљом, да не остане ниједна душа, која вјерује у ГБега „ко ад"к и и не ће дати „преподокнол^ своел»8 истл^кнТд"... С нама је Господ и Спаситељ наш — Бог који је вод^ксВф!« (свуда и сва^е) и всЈВИДАфк (све види), који зна све .потребе наше и прије прошења нашега; гледа на сваку сузу покајања, чује сваки уздах молитве наше, прониче и у најскровитија скровишта срца нашега. . . С нама је Господ и Спаситељ наш — Бог свеблаги, пршилос1рдв.ш и чмов-кколкживми : љубав према палом човјеку низвела Га с неба на земљу; у љубави тој отрпио је сваку злобу и пакост, страдања и муке свакојаке и то од онијех. ради чијега спасења и дошао бјеше с неба на земљу; том истом љубави дао се успети на Крст и спустити у — гроб. Па има ли још шта, што нам није дао, има. ли још каква већега подвига љубави и дара милости Његове?! 0 всшпагш, прслммоссрдкш и чмов-ккоЛ10БИВКШ Гссподе, слава ТеБ'к! Опаси ни Омнј ВожТи, Р ождеиса (5 д 'квк|! ЈБубазни моји ! Колико наде, колико утјехе, колико радости донесе нам данас ро |јени Спаситељ наш и чврста у Божанско посланство Његово вјера наша. Та вјера наша, љубазни моји, крајеуголни је камен онај, на ком је Господ основао и саздао Цркву Своју. И ако окружена мноштвом силних и љутих непријатеља, одржала се и одржаће се кроз све вијекове цијела и неповрије^ена и као оно пећина усред бурних, дивљих таласа, стоји она и данас и стаће свагда