Српски сион

В р 1

„сгпски

СИОН. 6

Счт 21.

се, что би и лучше могди исполнити, за особливо нихово заслужение и произведение, како тако и надежду о сем носим. Возискуем убо сим, чтобисте ниње всјаки труд и нопечение имјели, да би сија Наша архипастирскаја христијанскаја и благаја воља и уредба неприијатствовала се, но со всјаким подвигом извершила се. Всја на всјаком мјестје да бисте протоколирали, али и потом Нам с вашим изјавлением вашего мњенија, ради нуждеаго истребленија во визитацији нахождених неприпиках благопотребнују релапију учинити. И во лучшее сего дјела свидјетелство и крјепост, здје стоит Наше уготование. Дано в монастирје Нашем Фенецје 12. Јунија 1753. года. М. П. Павел Ненадовић с. р. Ову је Ненадовићеву „Инструкцију" приопштио нокојни Ђорђе Рај^овић у 15. бр. „Гласа Штине " за 1884. годину, и на основу њеном обавили су поменути у „инструкцвји" визитатори између 12. Јунија и 3. Августа 1753. године, визитацију Фрушкогорских манастира, и саставили но њој опширне њихове инвентаре, што се овде које у целости, а које у изводу наводе. У истим инвентарима има драгоцених ствари за нашу новију црквену историју. Камо нам лепе среће, да су потоњи архиепископи-митрополити-патријарси, прсдужили Недадовићев посао, те да су од времена на време, шиљали визитаторе по манастирима и настојали, да се тачно воде инвентари и бележе све промене по њима, а и сами да су се уверавали како о стању појединих манастира, тако исто и о томе, да се уредно и тачно воде оне рубрике у инвентарима, што их је Ненадовић завео. Ну, већина њих није ниједно ни друго чинила, те није чудо, што ретко у ком фрушкогорском манастиру има тачног поииса калуђера и настојатеља, заједно са њиховим животописом од 1753. године до данас. Много има манастира, да се не зна ни за имена њихових настојатеља, а камо ли да се зна о јеромонасима онолико, колико се иоже сазнати и о једнима и другима из поменута описа.

По опису визитације од 1753. поменутих у „инструкцији" визитатора, риди се, да је Маја 1733. био начиЕБен инвентар- појединих Фрушкогорских манастира, т. ј. за време митрополисања Вићентија Јовановића, и да је Августа 1740. обављена била њихова визитација т. ј. за време патријарховања Арсенија IV". Јовановића Шакабенте. Без сумње је и 1733. била обављена визитација Фрушкогорских манастира, којом су приликом састављени били и њихови инвентари, јер митрополит Вићентије Јовановић, издавши 1733. правила за калуђере и свештенике, која су прва штампана у 2 — 7. бр. „ Беседе " за 1870., а друга у 21 — 32. бр. „ Ееседе " за 1868.; морао је по њима наредити и визитацију фрушкогорских манастира, као што је исте године наредио и визитацију српских манастира у Србији, села и вароши, а 1734. села и вароши у Срему, коју смо не давно издали у књиви: „Митропољија карловачка око шловине XVIII. века. и Опис визитације Фрушкогорских мананастира од јл ЗЗ и 1740. са инвентарима, данас се не налази, бар ми га не могосмо нигде наћи, и ако смо га тражили на све стране. У опису визитације од 1753. спомиње се на више места „инструкција" митрополита Ненадовића од 28. Августа 1749. Иста је штамнана у „ Јавору " за 1887. 312. стр. и даље. Како су поменути визитатори од 1753. били људи — осим владике посвећења Партенија Павловића, који рођен у Силистрији, као син грчког даскала, знађаше више језика — више прости; не треба се чудити што су у опису појединих манастира — а особито у погледу доба њиховог ностанка — рекли што-шта, што не стоји: те ћемо с тога овде навести по критички написатом чланку нашега брата архимандрита Илариона „Православни сриски манастири у Срему" („Шематизам" источно-православне српске архидиецезе Карловачке за годину 1892."), старину појединих манастира. По истом је чланку манастир Крушедо, постао између 1509. и 1514., а саградио