Српски сион

Отг. 22.

Б р. 1

га св. Максим владика (| 18. Јануара 1516.), испросивши од својих пријатеља Марка и Стевана Јакшића Крушедо, помоћу влашкога војводе Јоана Његоја Басараба (1512—1521.); Хотво је старо саградие исти св. Максим између 1496. и 1502 , а данашња је хоповачка црква саграђена 1576.; Велику Ремету које саградио не зна се. Погрешно је тврђење да је она најстарији српски манастир у Срему. Та погрешка постала је на основу рђавог разумевања места једног у „Панеђирику св. Димитрију", мироточцу Солунском, које се место не тиче цркве реметске, посвећене св. Димитрију, него цркве старе у Сирмијуму св. Димитрија, данашње Митровице, по којој је цркви и прозвано тако то место. Најстарији је спомен о Великој Ремети 1534.; Гргетег, пе зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1619.; Врдник, не зна се ко га је и кад је основан. Најстарије је спомен о њему 1589.; Јазак , не зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1522.; Бешеново , не зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1569. Истина 1772. рекло се, да је црква живописана 1467 . но данас тога записа нема, те с тога се не зна, да ли је та година ноуздана; Шишашовац су основали жички калуђери игуман ТеоФило и монаси Иларион и Висарион између 1545. и 1550.; Кувеждин, не зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1569.; Прибина глава, не зна се ко ју је и кад је основана. Најстарији је спомен о њој 1607.; Беочин, не зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1622—3. Септембра 15. 1697. у Будиму (Табану) издао је срнски патријар Арсеније III. Црнојевић отворен лист, којим је дозволио и благословио, да се могу настанити у Беочину, духовник ХристоФор и остали Рачани и у њему цркву вадрузити, те су тако рачански калуђери обновили запуштени манастнр Беочии; Раковац, не зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1648.; Фенек , не зна се ко га је и кад је основан. Најстарији је спомен о њему 1563. године.

I. Ф е н е к. Визитација монастирја Фенека, јуже начахом 12. Јунија 1753. года. Обрјетохом да сего монастирја Фенека, јест храм свјатија иренодобнија матере нашеја Петки. Здатељ сего монастирја совершено незнајетсја, њеци глагољут јако свјати сербсти деспоти сооружиша, но цјелаго извјестија о том нигдеже совершено необрјетаем. Посљедует написание от игумена до посљедњаго о Христје брата. 1. Игумен Викентиј ПоиовиН, пострижник монастирја Ремети. Родилсја в предјеље Бачком у шанцу Тители. Љет имат 38, книгЈг училсја в Новом Садје в шкоље, неженилсја. Пришел в монастир Ремету 1730. љета, и тогда постриглсја во иночески чин Февруарија 17., чрез игумена Григорија, реметскаго. Рукоположен в дјакона того љета Маја 20.. чрез преосвјашченаго Архијереја Бачкаго Г. Висариона Павловића, у Карловци во соборној церкви, во храмје св. Николаја. Рукоположен во своем постризје в монастирје Ремети љета 1733. Маја 21. во храмје св. великомученика Дишатрија, чрез епископа Крушедолскаго Г. Никанора Мелентијевић. Таинства, блаженства и заповједи вједает, читати, појати и писати знает. Духовник јего Арсенији, игумен Беочински, во церков ходит, литургију служит, одјејание чино имат, книги имат: Свјатци, полуустав, псалтир; епитрахил свилен; 14 мотика винограда, 300 дрва шљива у монастиру Ремети. 2. Духовник јеромонах Василиј , љет имат 58. Во дјакона рукоположен и во свјашченика Г. Архиепископом и Митрополитом Мојсеом Петровићем, в бјелградској церкви, во храмје свјатих архистратигов. Ретко служит, читати, појати, и писати знает. Одјејание чино не имат; мобилии никакове неимат. 3. Јеромонах Данцјл, љет пмат 44. Во дјакона рукоположен Г. Никанором Крушедолским, у селу Велики Радинци, во храмје св. Архангелов. Во свјашченика Архиепископом и митроиолитом Исаием Антоновићем, тогда епископом бившим в Бједградје, во храмје св. Архистратигов. Литургију служит, читати, појати, и иисати может, таинства от части разумјеет. Одјејание чино не имат. Книги имат: иолуустав, псалтир; 25 кошница, више ничто. 4. Јеромонах Исаија, љет имат 33. Во дја-