Српски сион

с»? 28

„СРПОКИОИОН

бр. 1

кол", те ће и они имати у „Српском Сиону" све наредбе, као што имају потребне наредбе и државни чиновници и пучки учитељи у својим листовима. А постепено ће доносити „ Сршки Сион" и старије важније наредбе митрополитско црквеног Савета и св. архијерејског Сабора — Синода —, које у своје време нису биле обелодањене, те се за њих и не зна, а због незнања и греши како од појединаца, тако исто и од самих нижих црквено-народних власти. Уз то ће у „Сриском Сиону " излазити сви огласи за упражњена места ђаконска, свештеничка и протопрезвитератска, као и едикти. А осим тога ће „Сриски Сион " доносити у незваничном делу чланке и грађу из црквено-народне историје српске митрополије карловачке и извештаје о главнијим догађајима из њеног црквеног живота, животописе знатнијих свештеника и архијереја, као и чланке и расправе о црквено-народно-автономним и јерархијско-црквеним питањима. Све друго отпада из програма „Сриског Сиона и , те с тога умољавам своје пријатеље, што ми обећаше сарадњу и друге вољне раднике, да се према томе равнају, те да ми не шаљу и оно, што по наведеном програму не може имати места у „ Српском Сиону Напоменути ми је овде још и то, да у чланцима и расправама о јерархијско-црквено-народно-автономним питањима, и у опште што год узбуде излазило у „Српском Сиону 1 ', не ће и не сме бити личне увреде ил грдње, него ће се настојати, да се што достојанственије и што стварније без икаквих фраза претресају поједина питања, и да ће се настојати свим силама на томе, да се дође и ако не баш до правог и искреног измирења између јерархије и световњака — народа —, а оно да се колико-толико стишавају распаљене страсти, од којих је понајмања корист јерархији и народу. При претресању питања о уређењу наше црквено-народне автономије у „Сриском Сиону и , биће ми главна девиза „Цркви црквено, народу народно", јер само на том ће се основу моћи створити ред и у цркви и у народу, и доћи до автономије, која ће корисна бити и по цркву и по народ. Ако нам није доста скоро 40-годишње борбе између јерархије и народа око данашње — што рекао др. Светозар Милетић, „укљештене" — автономије, од које је сваки други имао користи, само не црква и народ; ако ћемо се и на даље заносити фразама и теоријама, што се већином не даду остварити, ил бар које нису ни за нашу цркву ни за наш народ, те теорије преставл^ати Фактичном стању и правој користи и цркве и народа, и ако се до сада што-но реч, нисмо научили памети и увидели докле ће нас напослетку та борба и досадашње теоретисање довести; — онда не ћемо моћи кривити друге, ако пропадне и једно и друго! А од тога нисмо баш тако далеко, да се не морамо журити, да почнемо мислити и радити да до тога не дође. Како ће се у незваничном делу што већа брига посветити расправљању појединих питања из црквено-народне повеснице карловачке митрополије, као и изнашању до сад не објављене грађе, што ће бити од велике користи по сазнање и оцењивање многих догађаја; добро ће доћи „Сриски Сион^ не само свештеницима, него и свима онима, који се баве тим питањима и које интересују те ствари. А та питања и те ствари треба да интересују, а и интересују, све интелигентније слојеве нашег народа, и то у толико више, што ће се из њега моћи о свима тима и подобним питањима уверити о правом стању ствари, пошто ја не ћу ни у „ Сриском Сиону 1 - допустити да изиђе ишта, што није