Српски сион

Бг. 1.

„СРПСКИСИОНЛ

Стр. 29.

на истини основано, као што ни до сада нисам никада правио од белога црно и обратно. С тога позивам не само браћу свештенике, него и све интелигентније. наше људе, да се претплате на „Српски Сион". „Сриски Сион " излазиће 15. и последњег сваког месеца, по два табака у досадашњем формату. Цена је листу на годину ... 8 круна „ по године . . 4 „ „ четврт године . 2 „ А за сгране земл^е на годину . . 10 круна. Први број послаће се свима досадашњим претплатницима „Српског Сиона" и познатијим нашим људима, и ко лист не мисли држати, молим да га поврати одмах. У Карловцима , 1. Јануара 1903. Димитрије Руварац уредник „Српског Сиона".

ЛИСТАК.

Вести из митрополије. = (Шнастирски настојатељи код Н»ег. Оветости.) Као сваке године, тако п ове приступили су сви фрушкогорски настојатељн осим двојпде, који због болестн не могоше доћп, на нову годину Његовој Светости под предвођењем високонречасног архимандрита крушедолског Анатолија Јанковнћа, те јој изразили изразе својеоданости,верностп и лепих жеља. Његова Светост захваљујући се се на поздраву, очпнскп је нрепоручила настојатељпма еавесност у унрави св. манастира, како у духовном тако и у економскош погледу. Ва тим је иохвалшга некоје заслуге њихове у управљању, а на некоје недостатке упозорпла. Настојатељи се разишлп својим цожовима оснаженп благословом Његове Светости свога заслужнога поглавпце и природнога заштптника, и одушевљени братским међусобнпм договором око што скоријега и што већега унапређења свога сталежа и поверених пм задужбпна. = (Његова Оветост патријарх Георгије) служио је на Вогојавленпје свету литургпју уз асистенцију трију архимандрпта и више придворннх и парохијских свештеника. После свете литургије обавила је Њег. Светост врло свечано велико освећење воде. На свечаном обједу у свом двору имала је Његова Светост као госте православне питомце ц. п кр. кадетске школе у Каменици (Србе п Румуне), којп сваке године на тај дан у Карловце долазе, те свагда У патријаршији срдачно угошћени бивају. —и — (Одбор крушедолскога збора настојатеља

кодминистра председника и код бана ) Дана 9. и 11. о. г. предстао је одбор крушедолскога настојатељскога збора код Њпхових Преузвишености г. г. Мистра Иредседника, бана и кр. комесара на нар. цркв. сабору и уручио им је опширно израђену петицију, којом се упозорава, те доказује, да је решење посљедњега нар. цркв. сабора, донесено у XXX. седници, а у предмету руковања са манастирскпм добрима, са постојећим како канонским тако и автономним одређењима у несагласности и потпуном протусловљу, те према томе без повреда кардпналних канонскпх начела, п постојећпх автономних одредаба, као п приватпо правних одношаја манастира неоствариво. Њихове преузвишености изволелп су обећатп, да ће ово велеважно питање лично проучитп, најодлучније пак нагласили су, да се како постојећа и у свој православној цркви важећа права монашког. сталежа а тако исто и стечена права манастира у карловачкој митрополији ппти 'могу нпти смеју крњити, те збор настојатеља може потпуно мирно и спокојно очекивати објективно и праведно решење у тој ствари. На примедбе преузвишене господе да су реформе нужне, и да се те остварити морају, изјавилп су представници манаст. настојатеља, да се они апсолутно не ограђују против тих рефорама, само желе, да се псте донесу и остваре у оквиру и духу автономних уредаба, а што је главно, уз пристајање п у споразуму са самим настојатељима. Носиоци петиције упозорпли су Њихове преузвишености особито на онај прилог петицпје, који садржи у себи категорпчно становиште, које је влада угарска у томе питању још 1884 заузела, а тако исто и становиште прејасне круне, која је из тамо