Српски сион
0*4". 4.
нашијех старих била житзотворна, треба да је и наша вјера така иста, та иста. Вјера наша не смије бити мртва (Јак. 11, 26), — јер „и к^кги к-крВмтх и тјнгицј8т »" (— 2, 19): таквом вјером н(возл»ожно угодити Богу (Евр. 11, 6). Не. Истински вјерујући треба да је потпуно предан драгом Богу, свеблагом Промислитељу и Искупитељу рода човјечега. А та преданост долази од дубокога увјерења о бићу Божјем, о Његовим савршенствима и дјелима. Па ма какве невгоде и биједе наишле на истински преданога Богу, он неће нигда зажалити или роптати на „судбину" своју, него ће о всма благодати Господа говорећи са псалмопјевцем: азх и сп^х, воста^х ико Господа зл ст^шта /иа (ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува (Пс. 3, 6). Дакако, да је к^кра везх л«ртва (Јак. 2. 6) и, аш,е и/илжа к^крВ, гакц> и гору престдкиати,. . лмкке же не идиалгл, ничтоже есл»к (т. ј. ако имам сву вјеру, да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам (1. Кор. 13, 3). Љубав према Богу, Његовој светој вољи, закону и заповједима, треба да ирониче и обухвата цијело биће наше тако, да свака друга и друкчија љубав, која се не може сложити с љубави према Богу, није дозвољена, неплодна је — погубна је и за вјеру и за живот наш у тој вјери. А и не може се служити Богу и мамону. Има их који и то подузимају. Ну то нијесу они, који су истински одани и предани Богу, који истински вјерују. То су притворници и лажци, који спомињу до душе, име Господње, али срце им, далеко стоји од ЕБега. Тако н пр. закон Божји тражи од нас милоср^е према биједнима, и притворица т. ј. лажно вјерујући дијели милостињу, да га виде и чују људи, а у исто вријеме, без икакве гриже савијести мирно и спокојно закида, вара и гули ближњега свога и гледа да га пригњечи још јаче у биједном стању његову.. Закон Божји прописује, да од сувишка свога даривамо храмове Божје. Лажно вјерујући даје једном руком на цркву, а другом, из потаје, јадном дужнику свом и душу хоће да испије стра-
и ОИОН" В р. 1.
ховито грдним каматима на главницу, коју му је у невољи уз^јмио... Закон Божји хоће смиреност и кротост. А лажне вјере човјек за вријеме молитве приклања истина главу своју, крсти се и бије у прса, цјелива иконе свете; али, тек што је прешао праг светога храма Божјега, уздигао је већ главу и не види никога око себе, све му је малено, ситно и ниско.. Закон Божји прописује, да млађи штују старије своје... Притворице (лицемјери) „штују", истина, старије своје „оусти и оусти<ши скоилш", спољашњим начином, а и то, док не постигну од старијих, што им треба; али срце, срце њихово — оно не осјећа тога најузвишенијега чувства, особито не онда, кад већ немају шта да траже од тих старијих у корист своју... Данас рођени Спаситељ наш присподабља људе од те врсти: гробовима окреченим, „иж( кн-к8д8 гаклАК>тс/г» крдаш, кн8трк8д8 ж( полни с?тк костж /ијрткм^х, и кс/лк1а нјчистотм (т. ј. с поља су лијепи, а унутра пуни костију и сваке нечистоте), ,, кн^УдВ икламтса чмок^ккиша пракедни, кн8трк8д8 ЖЈ с8тћ поини /ШЦеЛЈ^крТА и вјзздкон Т а (Мат. 23. 27, 28). Не дао Бог, љубљени моји, да се у срп,има нашим угнијезди, мјесто оне праве, истинеке вјере животворне, вјера така, лажна и притворна, неплодна и погибељна! То би било од недогледно штетних пошљедица и по свакога нас, а и по цио народ наш... То би значило прекинути са славном прошлошћу, изгубити испод себе темељ за сретну, бољу будућност у сваком погледу. . . Помолимо се, љубљени моји, топло и из пуних груди данас ро^еному Спаситељу нашем, да отклони од нас погибију ту ! Чувајмо, браћо, помно и брижљиво, као зјеницу ока, св. вјеру православну зарад среће и спасења, нашега... Држимо се чврсто и непомично слова и учења јеван^елскога, које нам је донио с неба и благовијестио Син Божји, несумњајући се и неколебајући се примити и усвојити са пуним увјерењем онако и никако друкчије све оно, што је предано и козк^кш^но