Српски сион

бр 1.

„СРПСКИ СИОћ"

Сг. 7.

само потезима изнесох живот старозаветног човека и жалим што не умем да в ам тај живот у његовој пуној страхоти представим, не да се ужаснете, него да в ам данашња радост слађа буде. Јер кад се навршише времена страшних мука, љ уте патње и тешког искушења, смиловаО се Бог на човека и учини с' њиме нов завет, а на жртвеник тог завета положи сина свога јединороднога. Децо моја, православна црква празнује данас рождество Христово. Сви ми знамо кад је то било и какоје то било, па и опет остаје рођење Христово за све нас тајна, као што је то и пред божијим анђелима сакривено. Али то знамо и нек' нам је на радост и утеху, да је Исус Христос јединородни син божиј, истинити Бог, да је Он милостиво измирио небо са земљом, опростио човека тешких окова греховних, дао му слободу духа и власт на злим дусима. Место дрвета знања, од кога беше човеку у рају забрањено јести а да га смрт не снађе, ево нас је Господ наш Исус Христос упознао са тајнама небеским; место дрвета живота, ево нам даје пречисто тело Своје да га кусамо и пресвету крв Своју да је пијемо за одпуст грехова наших и за живот вечни; место раја на земљи отворио нам Спаситељ наш небеске двери и уводи »ас у цагрство божје. Гле, и човек створ божиј, прима кроз Господа Исуса Христа посинаштво од Бога! Радујмо се, мила децо моја, веселимо се драга браћо моја на данашњи дан, на дан кад сијну светлост правде и истине, на дан спасења нашег. А да нам радост непомућена буде, измиримо се молбом и опроштењем. Измирени и очишћени не престанимо љубити друг друга, како би нас по томе познао Господ кад буде смак света. Ево и ја молим сваку душу за опроштење коју сам какогод и кад било увре|дио а опраштам свакоме и у заборав ; бацам за сав век све увреде, за које знам |и за које не знам. „Слава да је Богу на висини, а међу људма мир и добра воља."

Да вам је срећно ново лето, утешно свето Богојављење, а у слави да проведете празник светитеља и просветитеља српског Саве. Амин. Дано у Вршцу, у епископском двору нашем по ваплоћењу Бога Слова хиљаду девет стотина друге, а архипастирства Нашег седме. Сдоменути омирени епископ Гаврил с. р.

ЛУКИЈАН ПО МИЛОСТИ Б0ЖЈ0.1 ПРАВОСЛАВИИ СРПСКИ 0Х1ИСЕСОХ1 БУДИМСКИ И АДМИНИСТРАТОР ЕПИСКОНИЈЕ ТЕМИШ ВАРСКЕ и т. д Свему пречасном и часном свештенству и љубљеном духовном стаду свом: благодат и мир од Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и од смиреностч своје архипастирски поздрав и благослов! Христос се роди! Свето писмо казује нам, да кад су прародитељи наши у рају прекршили заповест Божју, и слушајући на лукаву змију, згрешили, да их је онда Бог оданде истерао, али уједно, да их из превелике љубави и милосрђа, није оставио да у очајању 'свом сасвим пропадну, него им је улио наду на спасење, обећавши да ће их од тога греха искупити и ослободити. Више од пет хиљада година морало је чекати човештво на обећанога Месију, — требало је да наступи време, да човештво и само упозна своје бедно и очајно стање у којем се, услед падања у грех, налазило; требало је да се увери и да и само сазна, да без Божје помоћи није кадро себе да ослободи и општу невол>у на боље промење. И до тога сазнања дошло је човештво искуством: да ум човечји, и ако је на пољу знања и вештина кадар био и у оно доба сјајне успехе да покаже, ипак је у погледу вере и морала тако далеко заостао, да данас и најпростији хришћанин, који је у вери христовој обучаван био, има чистијег и истинитијег појма о вери и моралу, него онда и највећи философи и научењаци. И заиста беше већ крајње време да Спаситељ дође на земљу, јер стање у