Српски сион

сион.«

стиреког братства, у којима се већа и регаава о администрацији и манипулацији манастирској с нравом гласа. 11. Пр имедбе, било то оне, кој се економије рачуна или самог стања куће у опште тичу, братству манастира дотичног саопштавати, од њих на исте објаснења примати, те по томе на темељу тих савета давати и предлог чинити, како да се оиажене погрешке иснраве или како да се оскудевајуће надокнаде и у онште, како да се кућевно благостање унапреди. Ово све може бити по околностима или усмено, или пак писмено протоколарно. 12. У случаЈу, да савети и предлози ти не би одзива нашли, што би очевидно од штете по економију, односно кућу саму било, дотичном административном одбору а нод једним и саборском одбору пријаву о том неизоставно чинити и лека искати, гато се тако имају и сваке неправилности и сви већи нзгреди достављати с мнењем како би се злу доскочити м )гло. 13. Извегатаје перијодичне свака три месеца о течају и стању економије и средствима, којима се ова унапређује, и о преионама можда, којима би се ова пречила, уз мпење како би се унапређујућа средства, ако их при руца пије, набавити могла и саме препоне пречеће одклонити дале, а главно о стању куће у оигате с концем године како дотлчном административном одбору тако и саборском одбору поднагаати, покрај мњења и предлога не само о оном, што се економије но и што се и самог манииулирања тиче с означењем оних лица, која су се у једном и у другом погледу ревногаћу и верногаћу одликовала; на послетку 14. У случајевима сумњивим и од веће важности унутства од саб^рског одбора свагда поискивати. Из седнице саборског одбора у Карлокцима 5. (17.) Септембра 1875. држане." И кад овако стоји са управом и надзором наших манастира, која наређеља и дан данас важе ; питамо све мислеоме Србе : кв је одговоран, ако се до данас и данас краде, као гато се обично вели да влада „грабеж" по манастирима? Ко ?. Ларод, односно од народа изабрати чланови саборског одбора, административних одбора и иовереници. Кад црквене онштине слободно бирају чланове сабора нреко својих изасланика,

у ком је 50 световЕвака према 25 свештеника, а сабор слободно чланове саборског одбора, који има право да у свако доба изашље своје новеренике по манастирима, да развиде њихово стање, да одобрава ноднесе му предрачуне и одобрава п прегледа завршне рачуне ; кад црквене опгатине слободно бирају чланове епархијских скупгагина нреко сво]их изасланика, а ова бира слободно чланове административног одбора, у ком је 2 / 3 световњака а г / 3 свегатеника, који има онако велика надзорна права над манастирима и кад манасгирске надзорнике бира слободно саборски одбор са онако великим надзорним правом и ако се норед свега тога догађају крађе, грабеж и она чуда гато се тврди и износи ио Јхисговима: Зар су — ако иоменуто стоји — калуђери за то криви, а не и иоменута надзорна тела? Чи велимо, да су за то већма криви иотоњи, јер Вук је рекао : „није луд, ко је појео три проје, него онај, који му их је дао." Ми ие бранимо оне калуђере, односно настојатеље, који нису уредно нодносили рачуне, који се нису држали нропислних упустава. Не, ми смо сваком прилцком говорили, да такове треба најстрожије казнити. Ми смо увек били за ред ио манастирима и наше је уверење, да се иогатен 1 човек не боји и не преза од контроле. Ал тако смо исто увек, на ево и ов.че замерамо и бацамо већу кривицу на поменута надзорна тела, по на калуђере, гаго су цопугатали и трпели, да по гдекоји нагтојатељи не ноступају ио нрописаним уиуствима. Да се постуиало од њихове стране ио уступљеним им иравима; уверени смо, да би давно и давно био ред у свима аагаим манастирима, као гато је ред у оним, где су настојатељи с братством и без контроле ностуиали по нрописаним уауствима, јер као гато у свету има људи, којима не треба конгрола и који и без ње врше своју дужност, а на против којима треба контрола и који без ње нису у стању и не ће да врше своју дужност: тако исто