Српски сион

Бе. 2.

има и било је таквих међу калуђерима. И кад их је било и има их, надлежни еу позвани, да над њима вргае евоју контролу, како им не би дали прилику, да не врше евоју дужност и пе вршећи је, чине и народу штету. И кад и ово стоји, питамо : је ли умесно било покретати црквене општине и са зивати народни збор у Сомбор, да се на њему донесе резолуција како у погледу тобожњег „грабежа" по нашим манастирима, тако исто и због одлажења у БудаПешту четири архимандрита, што искаше од надлежних Фактора, да се постојеће уредбе поштују? Ми велимо да није ! Због тобожњег „грабежа" реклисмо, ко је сакривац, ако га је и у колико га је било код калуђера, а да се не може од аранжера народног збора — замерити манастирским настојатељима, гато су се преко 4 архимандрита обратили председнику кр. угарског министарства и бану троједне краљевине, да их они узму у загатиту од неправилног и ненадлежно донесеног закључка саборског, односно да се погатују постојеће уредбе и њихова права; доказ је то, гаго се бага данагања саборска већина и многи њени угледни чланови обраћали на исто место, када држагае, да им је каква неправда учињена. И сама странка саборске већине, па и као чланови сабора од 1897., обраћали су се председнику кр. угарског министарства ради сазива сабора, дочим се по саборском устројству требало обратити председнику саборском, који је позван и има ираво да тражи сазив сабора. А шта да кажемо о епархијским одборима и појединцима, међу којима је било и првака, који су за одузимање активног и пасивног нрава, и ако су из Троједнице, мађарски написаном молбеницом, обраћали се министру? Многе наше општине, а таких је сувигае велики број, у којима је највећи неред у управи црквено школског имања, ко.је толико година не поднесоше административном одбору своје рачуне, нека мало промисле шта раде, да терајући лиса, не истерају курјака, јер мало их је, које су

подносиле и подносе уредно и на време рачуне, 4 а да и не спомињемо какви су им већином рачуни. 5 Те дође л да влада изишље свога комесара, да извиди мана4 Ради доказа ове наше тврдње, наветћемо само неколико оиштина из Архидијецезе, у којој се најенергичније настоји на томе, да црквене општине уредно иодносе рачуне административном одбору; па поред свега тога, по извештају, што ће се иоднети идућој епархијкој скупштини, ево како стоји са онштинским рачунима Митровица није поднела рачуне од 1896. до данас. Шта више није она никада ноднела рачуне о школском Фонду и о завештају Косте и Марије Исаковића, нити зна, како исти фон дови стоје. А Митровица је средиште радикала! Рума од 1898. до данас. Врдник „ 1897. „ „ Ириг „ 1899. „ „ Јазак „ 1896. „ „ Марадик „ 1896. „ „ Лопинци „ 1894. „ „ Брестач „ 1898. „ „ Лежимир „ 1895. „ „ Јарак „ 1896. „

Краљевци

1897.

Манђелос „ 1898. А како је тек у другим дијецезама, а особито у Бачкој ? Ено, како је у самом Сомбору, па у Тител.у и Пивницама! Сомбор би боље учинио, да није допусто да дође до данашњег стања и да га уклони, но што се поноси „што му је пала у део велика част", да се у њему одржи збор. Кад ревизор захтева тачност у рачунима; онда је на њега повика у „Заетави", како је цепидлака и како због његовог цепидлачења не ће људи да се приме председништва. 6 За пример наводимо само једну општину, у којој је био председник што - но реч ,.ак радикал". Из његових се рачуна види, да је 100 К. увео у издавање, у место у примање; да је 122 К двапута у издавање увео; да је 32 К. подигао у место камате, па их није увео у примање; да је 640 К. иодигао од општине у име верозаконског приноса и саборских трошкова, па их није спровео куда је требало. Да је и у тој општини црквени одбор 260 К. одредио на црквену елаву и да је 3940 К. еамовласно без питања и одобрења админнстративног одбора, отписао што је ошнтина дуго вала месном св. савском Фонду. А на какве бисмо страхоте наишли, кад би се разгледало, колико је хиљада и хил,ада пронало у необезбеђеним обвезницама и колико ће још пропасти. Ал да, то су ситнице спрам онако „крупних питања", што ће се на збору претресати"!