Српски сион

„СРПСКИ СИОН".

стирске рачуне — а то %в бити напослетку свршетак целог овог пеиромишљеног иокрета, — не треба се варати, да исти не ће завирити мало и у општинске рачуне. До садЈУ ^се обично правили вицеви с реном манастирским. Један иосланик це лог заседања мајског саборског, иије друге речи проговорио, доли што је избицио виц, како су калуђери на оних 11 саоница, што их је тобоже једаи манастир у једној години дао правити, без сумње носили узет рен за 300 Фор., 6 ; а да се завири у онштинске рачуне, видело би се, како се негди центама брашва троши на носкурице и аковима вина на причешће, а да не сиомињемо остале немогућности, ФалзиФикате, односно ираве крађе и грабеж. А кад до тога дође, а као што сви знаци претсказују, као да се на то ие ће морати дуго чекати, и дође л какав КаФ ка, који не ће доћи са славом и парадом, и који не ће држати договоре п савете с нрвацима, него који ће доћи само с пером и артијом у руци, да види „ред, рад и законитост" код оних, који уздижу данашње државно стање, и да л су достојни безусловне благонаклоности владе, којој је принцип „ред, рад и законитост"; многи ~&е и мпоги иредседник и тутор доЛи с оне стране браве, а и многи скуаштинар и од■ борник илатити имањем за певршење свог кончиролног ирава. Тада ће се подједно видети и то: какав је неред но нашим општинама, и да се на прсте могу избројати наше општине, где црквепи одбор на основу §. 40. ј.) II. В. кр. рескриита од 10. Авг. 1868. свака три месеца прегледа туторске рачуие, и које су по закону устројене, и колико ће их се моћи наћи „чистих", да ће моћи и смети бацити камен на „грабеж калуђерски"! Ено пре је неки дан због „савесне народне управе и народне контроле", дошло имање црквене онгагине меленачке на добош и нродато у бесцење. А потера л се, не ће Меленци усамљени бити.

6 Ако ни због чега другога, а оно већ ради тога виспренога вица, треба одржати посебан народан збор, и истом веселнику изразити народно поверење, који је виц стао народни фонд само неких 500 круна.

А колико је новчаних завода иропало, где несу калуђери /)или управитељи! Па где је рачун покојног „1 >ратства"? Где су обећана дела Милетићева ?! С тога довикујемо аранжерима ове калуђерске хајке и меродавнима: намет у главу! Помислите шта радиге! Кад већ не можете живети без зборова, ако вам је стало до истините народне користи, сазовите збор, да се на њему претресе животно питање о нашим општинама: какво је стање у њима и има л „народпих пацова" у њима, и како би се у њима увео ред, а оканите се нретресања нитања о „грабежу" по манастирима. А још више оканите се црквених општина, да се оне изјасне о иоменутом закључку саборском и о депутацији калуђерској и не наводите их на гажење ностојећих закона, почем се као што рекосмо но §.§. 21., и 23. Г1. кр рео. од 10. Авг. 1868. ванредне скунштине смеју држати ио нретходном саопштењу дневног реда административном одбору, и у њима се само оно сме решавати, што им је ирописано и у што не спадају, споменута питања. Не учите их на иепошговање постојећих автономних закона, јер ћете сејајући вјетар, ножњети буру. Председници црквених општина, односно свешгенство у Архидијецези, нека ире држања лјдносно одлажења у ванредну скупштину завире у 43. бр „Српеког Сиона" за 1899., у ком ће наћи наредбу административног одбора од 18. октобра 1899. у погледу држања ванредних скупштина и о одговорности због непоштовања исте наредбе. Боље ће бити, да учите наше општине на послушпост, рад и ноштовање автономних закона, и да обезбеде од ватре своје имање. Не дражите наше општине којекаквим несмислицама, као н. ир. да скоро сви маиастири не шиљу рачуее; да је сгарп саб. одор подигао са свим рукеод манастира; да сабор није могао — наравно кад ни]е ни радио да их сазна, од силних конФеренција — да створи рачуне из земље. иити да нађе праве приходе. Ево, имате већину у неким админ.