Српски сион

У тр . 84

„СРПСКИ

сион в .

сгрогошћу у смислу дисцииЈГинарних иравида као непоправцми, кажњени бити. Подједно је закључала конзисторија ; да се непосредно позову парохијска звања ради доставе потребнпх података за издавање „Шематизма архидијецезе карловачке" за 1902. годуну.

МИТРОФАН ПО МИДОСТИ БОЖЈОЈ 11РАВ0СЛАВНИ СРПСКИ ехтиогсохх НОВОСАДСКО-БАЧКИ. СОМБОРСКИ, СЕГЕДИНСКИ И ЈЕГАРСКИ, Краљевеко-орпскога ордена Светога Саве велико-крстник свему пречасном свештенству обојега реда и васколиком благочестивом и љубазком народу Богом храниме епархије Наше благодат, милост и мир Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, а од Наше смнрености архипастирски поздрав и архијерејски благослов. Христос је на земљи — весело иепајте! Брижна и нежна мати наша — света православна црква,водећи нас милу децу своју за руку кроз овај живот у бољи свет, не ће никада пропустити у згодан час поучити нас, шта нам кад чинити а шта оставити ваља. Знајући најбоље, кад је чему време, она нас сећа, опомиње и позива, да се, кад је томе време, радујемо и веселимо, а исто тако, кад је томе време, да се кајемо и смиравамо. А да би и једно и друго извршили као што треба, она нас обично дуже времена спрема за то својим мудрим саветима и целисходним упуствима. Тако је радила она и у овом одсеку нашега духовнога и црквенога живота. Протекло је већ неколико недеља, како нас слатким речима и умиљатим гласом спрема за данашњи радосни дан, појући нам прекрасну песму ону: Христос се рађа, славите; Христос долази с небеса, идите му у сусрет; Христос је на земљи, узносите се; иојте Госиоду сва земља и весело појте му људи, јер се ирославио. Ко је пажљиво слушао ову свету песму и ко је често размишљавао о ономе, што ова света песма каже, тај се и спремао и спремио као што треба за данашњи радосни дан, тај је с пуно воље, да га прослави, изишао данас на

сусрет Христу, тај га је весела срца и раздрагане душе дочекао на земљи, па у радости духовној весело поји данас песме хвале и славе, величања и благодарности Богу, који се јавио у телу. Кад нам мио сродник или добар пријатељ у кућу нашу дође, кад каково високо у друштвеном погледу лице посети место наше, ми се обрадујемо доласку сродника и пријатеља, поносимо се посетом високога госта нашега места и тражимо разне начине, домипшавамо се и надмећемо се и умом и вољом, да радости својој и поносу своме што јачег и што видљивијег израза дамо. Тако дочекујемо ми људи људе, који су нам или срцу мили или којима своје поштовање и оданост изразити желимо. С каквом ли пак радошћу треба да дочекамо Онога, који нам је ближи и од најближег сродника, бољи пријатељ од најбољег пријатеља, виши од највишег по своме положају у друштву човека, који је узвишен над анђелима и долази као посланик великога Савета Божјега ради нас људи и ради нашега спасења, да — као што нас дивна песма црквена учи — свој оиет обнови образ у налш, који је нагрђен страстима, да потразки и нађе заблуделу давно овцу и на раленилш својима оиет ириведе к оцу, да оне који су седели у засенку и мраку уведе у светле дворове оца небеснога и уврсти у редове небесних сила. Да свој опет обнови образ — за то је дошао данас на земљу Бог. Кад је преблаги Бог у мудрости својој стварао човека, воља је његова била, да га створи по образу и подобију своме, па да човек господари над рибама у води и птицама у ваздухз^, над животињама на земл^и и над целом земљом. И Бог створи човека. По образу своме створио га је. Господара земљи а Себи заступника и намесника на земљи створио је Бог. Бог нема тела. Он је најсавршенији Дух. По духу дакле своме а не по лепоти тела свога човек је образ Божји. У светлом уму, који познаваше Бога и свој одношај к Њему и свету, у вољи