Српски сион

СРПСКИ СИОН"

на његов позив пређе Арсеније из Новог Сада У Карловце. По смртп митр. Антоновића (| 21. Јануара 1749.) буде за митронолита изабран Павле Ненадовић, који је такође Арсенија задржао, а за тим га је руконоложио за свештеника, покалуђерио, поставио за ексарха, произвео (1757.) за протосинђела, 30. Јануара 1759. за архимандрита св. николајевске цркве карловачке (саборне), а 2. фебруара посветио за владику пакрачког. На црезентацију митрополита Ненадовића, потврђен је Арсеније од царице Марије Терезије 7. Децембра 1758. од илирске дворске депутације, а од угарске дворске канцеларије 18. Децембра исте 1758. Енископску је заклетву положио 30. Јануара 1759. Из прилога VIII. види се. што се није знало, бар се није навело ни у „ Летошсу" ни у „ Шематизму " а ни у „ Карловчанском владичансшву и од покојног Манојла Грбића II. књ., да је по смрти Арсенија Теофансвића, владике костајничког, зринопољског^, и целога Генералата Вараждинског (| биће Јудаја 1753. у Северину, иошто је Радивојевић администратор стигао у Северин 1^. Августа. За Теофановића се рече у VI. „ Гласнику " стр. 78.: „Преставис.јаже (јакоже повјетствуетсја отровоју) напрасно в Севериње"), исту енархију администрирао Арсеније Радивојевић ексарх, до избора Јосифа Стојановића, који је потврђен био за епископа 3/. Августа 1753. од нлирске дворске депутације, а 16. Октобра и. г. од угарске канцеларије. Стојановић је носвећен за владику 6. Јануара 1754., а 26. фебруара га је исте године инсталисао Арсеније Радивојевић. Том је приликом Радивојевић у име митронолита Ненадовића, пред комесаром цуковником Кенђелом „протестацију сотворил" због насиља над православнима у котару марчанском. („Ле топис" књ. 204. стр. 242.). Из истог се прилога види и то, што се није навело ни у г Лешопису " ни у „ Шематизму ", да је по смрти владике бачког Висариона Павловића (ког је унраво дана Октобра 1755. умро Висарион који је за 300 дуката узео пустару Сириг, од које се данас плаћају високопреосвећена г. г. епископи карловачке мигрополије, не зна се за извесно. Биће да

је умро 18. октобра), бачком епархијом управљао ексарх Арсеније Радивојевић све до 6. Јулија 1757., ког је дана био за бачког епископа посвећен Мојсије Иутник. А из истог се прилога види и то, што се такође није навело ни у „ Летоиису " ни у „Шемашизму" , па ни у самом „ Шематизму еиархије шемишварске и за 1897. да је Арсеније Радивојевић, по смрти владике темишварског Георгија Поповића (| 15. фебруара 1757.), све до постављања Вићентија Јовановића Видака за темишварског владику, т. ј. 14. Јануара 1759., администрирао истом епархијом. Како у „Лешоиису^, тако се по њему и у „ Шемашизму " вели, да су неки Срби Новосађани у почетку Августа 1780. оправили тужбу самој царици Марији Терезији против Арсенија Радивојевића, потварајући га гнусним теретом содомије, те кад Радивојевићу не поможе ни пут у Беч, где је своју невиност до- ^ ^ казивао, он Децембра 1780. помери памећу.^^,^ Из прошлога се VIII. види, да су непријатељи Радивојевићеви још 9. Окгобра 1778. а за тим 5. Новембра 1780. поднели тужбу уег. цару Јосифу П. нротив њега, и да он није ^ могао отићи у Беч, као што је мислио, да ' цару црестави лично своју невиност. Радивојевић је 7. Новембра 1780. из Новог,^, Сада нослао напред своје ствари за Пешту, а сам Је пошао из Новог Сада за Пешту и Беч 10. Новембра, те дошавши у Сегедин, у ком^"^' 1 ^) се неколико дана задржавао, напише на ерп- 6 ^*^ ском језику писма на царицу Марију Терезију ауо . т, тт.тто Т.лттЛп 1Т тт ,т„,„ ОМ „V

Ј>

и цара Јосифа II. и подиесе их сегединском^, коменданту генералу грофу Дантану, с молбом 5^, да их пошље у Беч поштом или штафетом. Ну по одласку Радивојевићевом од генерала, прота сегедински Никола Поповић и Михајило Васиљевић, отидоше генералу и рекоше му, да је Радивојевић полудио, и изискаше од њега поменути писма, те га из Сегедина одвезоше у Суботицу, где су преноћили. Оданде у јутру отидоше с њим у манастир Бођане а за тим га одвезоше у Нови Сад у његову резиденцију, и затворише га у његову спаваћу собу. Какве је нечувене муке Радивојевић цретрпео у Новом Саду, вида се из истог УШ. нрилога. Из Новога је Сада Радивојевић цренесен 29. Марта 1781. у манастир Бездин. У „ Лешоиису " се вели; „— — 1782.