Српски сион

Стр. 60.

„ОРПСКИ

Бр. 2

војевића, да се родио око 1720., дочим се у „Шематизму " није назначила година његова рођења. Како се у рукописчом опису „ Визитација маиасшира Гаковца 25.-28. Јулија 1753.", 3 ири чијем је саставу био и сам Арсеније Радиво.јевић, као екс-арх, вели, да му је тада 1753. — било 36 година; то би он рођен био 1717. год. Ако пак стоји тврдња Арсенија Радиво,;евића у прилогу VIII., у ком он себе назива 1781. старцем: „ . . у старих и глубоких љет шестдеејато седмаго от рожденија моего''; онда би он рођен био 1714. год. Држимо, да не ^емо погрешити, ако кажемо, да се Арсеније Радивојевић, односно Тимотије — овако је било име Арсенију пре кал}ђерства — родио 1717. А што је он за себе рекао, да је 1781. био у 67. години; то је но свој прилици рекао с тога, да само што веће сажаљење изазове. Арсеније је 1753. морао знати, колико му је тада било година, а оно, што је у номенутом опису за њега речено, и на што се он потписао; није могло бити учињено без његова знања. Да се владика Арсеније Радивојевић, пре свога калуђерења звао Тимотије; види се из поменутог ониса код визитације манастира Ремете, где је код јерођакона Вићентија Јовановића, Новосађанина, коме је 1753. било 20 година, речено: — училсја в Новом Садје код Тимотеја Радивојевића, ниње же Ексарха Арх. Митронолитскаго." У поменутом се опису вели, да је Арсенију — Тимотију — учитељ био Адам Коморанац, учитељ Сент-Андрејски, и да га је владика будимски Вгсилије Димитријевић зађаконио у саборној сент-андрејској цркви, у храму усненија Богородице 2. Јунија 1734. — на духове —, као што је добро наведено и у „ Шематизму". У „ Летоиису " се не наводи, кад је Арсеније ностао ђаконом, а кад свепггеником, дочим се у „Шематизму и и једно и друго наводи. За ђаконство је наведен и дан, а за свнигенство сама година и месец — 1749. Сеитембра —, дочим се у опису вели, да је 3 Исти ће опис изићи у овом лиету. Ночетак је иете визитације цочео излазити у 1. бр.

Арсеније л — во свјашченство поставлен високопреосвјашчењејшим Арх. и Митр. Г. Павлом Ненадовићем, љета 1749. Септемвриа 14. в карловачкој катедралној цркви, ву храмје св. Николаја." У „ Шематизму " је добро наведено, кад је Арсеније иостао ексархом, као и то, ко га је и кад постригао, т. ј. митрополит Ненадовић у Раковцу 2. Новембра 1749. У „ Лешоиису " се , пак погрешно навело, да је Арсенија 1751. наговорио владика бачки Висарион Павловић, да прими монашки чин. Како у оиису, тако се исти ни у „ Лето пису и ни у „ Шематизму" , не наводи, докле је Арсеније као ђакон био у Сен-Андреји, дочим у прилогу VIII. сам Арсеније вели, да је у њојзи остао до 1742. год. Како у оппсу, тако се и у „ Шематизму" вели, да је Арсеније под митрополитом Исаијем Антонвићем нрешао у Карловце, 4 дочим у прилогу У1П. сам Арсеније вели, да је 1742. на нозив патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте, прешао у Карловце, те се код њега у двору бавио неколико месеци, а кад му исти патријар не смеде испунити жељу, да га пошље своме стрицу арх. и митрополиту Бјелогородском у Русију, посладе га у Раковац, где ,је пробавио по године, не могавши се ни покалуђерити, и ако као нгго рече: „во всјаком послушании монастирскија обрјади извикох". У „ Лешоиису " се вели, да је Арсенија и доцније — а кад, не рече се — узео ч себи владика бачки Висарион Павловић, добротвор његов, који га је слао на школе у Сегедин, а после га — кад, не рече се — намести за учитеља старијега разреда на нормалним школама у Новом Саду, које је Владика Висарион основао", дочим у прилогу УШ. сам Арсеније велп, да га је на молбу своју патријар Арсеније Јовановић, препоручио владицп бачком Висариону Павловићу, који га је и примио. и дао у школу у Новом Саду да се учи, а 1744. поставио га за учитеља и дао му школу у ко.јој је било не само до 250 мале деце, него и ђакона и клирика. У истој је школи остао Арсеније и после смрти патријархозе (ј 7. Јануара 1748.), а кад је за архиепископа и митрополита изабраг био Исаија Антоновић (27. Азгуста 1748.), 4 Арсеније је под Исаијем прешао доцније и то но други пут у Карловце.