Српски сион

В рој 2

ДЈРПСКИ СИОН"

гове Светости свагдашњега српског Патријарх-Митроиолита. Но међутим постоји и противно — биће меродавније — мишљење. — У књизи: А та^уагог82а&1 %. ке1. згеЛ едућах вгегуеге^е. Шаз ЕтИ. Ви<1арев1;, — ва коју књигу састављач вели, да ју је на званичпу унотребу по налогу Његове Екселенције Минпстра председнпка Коломана Села (види предговор) саставио, — на. 51. и 52. страни, где се говори о делокругу сабора, налази се следећа примедба: „По тачци овој у делокруг сабора спадало би, да установи плате митрополита и епископа. У колико се ово установљење односи на меру и сразмер удеоништва митрополита и епископа из верозаконског приноса и евентуално из других слободних црквенпх имања, или црквеног приреза, против тога се нема ништа приметити. Али оно схваћање, да сабор располаже са прпходом спахилука Даља, који сачињава дотацију Митрополита; са свотама, које се Митрополиту из државне благајне издају; тако исто са приходом пустаре Сирига, која сачињава дотацију епископа, апсолутно не може постојати. Јер: епископи п митрополит сиришко и даљско имање, као и из државне благајне у стечај стављене прилоге из краљевског дара (ДапаМо) поседују, а ови нису дати општој (целокупној) срп. прав. ист. цркви, већ само мптрополиту к еиископпма, али и овима само с правом уживања; ова добра дакле природу државнпх добара нпсу изгубила због даровања и тако се нпкада не може допустити, да сабор има право располагања са краљевскпм даром, као државним добром. Ово право не би само вређао законе наше, већ би управо вршење мајестатског права било." Даље о овом предмету говорити излпшно је, јер је паметном и комарац музика. 0. Д. капелан.

Арееније Радивојевић владика бачки 1774.-1781. ИСТОРИЧНА ЦРТИЦА д. р. Еад се у прилогЈ I. ове дртице односно II. рекло: „— — јако всевисочајша воља и указ јест, да, понеже нредречени Г. Епископ Радивојевић в недузје изумленија находитсја — —„— —- 80 ћШе г^аг тбег ћеза§1еп В18сћоГеп (Радивојевића) 8од1е1сћ еш Спгпша! Ргосезз уегћапде! \уегс1еп во11е, \уепп

(ЗегзеЊе п1сћ1 т (Јег ЕтеЈзсћепгећ т ДУаћп\у]1г уегГаИп \\ т с1ге"; 1 кад се у „Сказание о житии иреосвјашчених Архиепискоиов — —односно: „Епископи во свјех епархиах в ц. к. земљах Славено сербскаго и валахијскаго народа", у У1. „Гласнику друшшва сраске словесносши" на стр. 63 за Арсенија Радивојевића рекло: „— — Гнусними сњедаем иороками јему от љеких злоковарних Националистов Новосадских Бивателеј нанешеними, на конац с ума сшл, и на заповјед виших мјест от 15. Марта 1781. с пензионом 200 фор. за јего препитание у Монастир Бездин в затвор вержен — — пред смерт к себје пришел по многобједном странствовании в крајњеј нишчети скончал жизн воњ Резиденции во манастирје (у оригиналу стоји „в Новом Садје) л. 1788. у м. Октоврију, погребен с трошком из Народних (фондов)"; 2 кад се у „ Лешоиису " Матице Српске, књ. 127. у чланку покојног Ђорђа Рајковића „Владика Арсеније 1'адивојевиЛ и његово сшрадање и на стр. 53. рекло: „— — Кад владици не иоможе ни пут у Беч, где је невиност сво.ју доказивао, кад га злотвори узеше на душу, а он месеца Децембра 1780. иомери памеЛу. и кад се ово из „ Лшоииса " на стр. ХУП. до словце рекло у „ Шемашизму Ћиархије бачке " за 1897. у чланку: „Еиискоии бачке еиархије "> наиисао Митрофан Шевић архимандрит оповски"; — шта би рекли читаоци ових редака, кад бих смо им поред свег реченог, рекли: владика Арсеније РадивојевиЛ није био луд! Рекли они на то шта му драго, ево ми отворено тврдимо, да владика Арсеније РадивојевиЛ није био луд, него је силом ироглашен за лудог, и за шу нашу шврдњу ево доказа. Ну, пре но пређемо на доказ те наше тврдње, нужно ће бити да се прво исправе неке грешке у животопису владике Радивојевића, описаном у г Лешоиису и и поменутом „Шемешизму*, односно да се његов животопис допуви. У „Лешоиису и Рајковић рече за Ради1 Ово су о Радивојевићу рекли адмннистратор митронолије Мојсије Путник, владика темишварски а потоњи митрополит и цар Јосиф II. 2 Ово о Радивојевићу је написано по упуству и поправди митрополита Стевана Стратимировића.