Српски сион

Ст?. 58.

„СРПСКИ СИОН"

н»- 2

купил, келију справил такожде и грунт сав заградил и покрчил. Јешче има 3 котла бакарна, један који прима 5 ока воде и 2 мања на подобие тенчере, 1 ибрик и 1 тенсију, 3 сана велика, калајлија средњаја и 6 танира. Хардова кое винских кое купуски 50 акова, кошница 6, сикире мале 2, косе 2, мотику, будак. И тако он живи пустињически, и како се објешчал блажевопочившему патријарху, да до свое смерти живит код ман. Обеди, во храмје Благовјешченија Пресвјатија Богородици, во уединение, тако и сада објешчаваетсја до свое смерти овде живити, и Богу молитисја, развје ако би каковое љутое гонение јего истерало. Ва кое и преноручуетсја их ексцеленцији Г. Арх. и Митрополиту, что би не бил заборављен, за кое и објешчаваетсја за њега Бога молити. С коим и совершуем више писатаго љета и дња у манастиру Обеди. Викентие Поповић с. р. Архимандрит. * ❖ * У иротоколи манастира Фенека од 1764. заиисато је: „Филијал Обеда, храм Благовјешченија, от дрвета церков саздана Максимом архиепископом (не но епископом, пошто Максим —■ деспот Георгије није био архиепискон, но само владика) деспотом свјатим, когда постригалсе у Кунинову в церкви св. евангелиста Луке, от игумена Благовјешченскаго в Сервии, тогда создал малену церков во имја Благовјешченија 1501. Знаменија никакова неимјеет да је освјашчена." Деспот Ђурађ — Георгије — син деспота Стевана Бранковића и мајке Ангелине, закалуђерио се после 1495. а рукоположен је за свештеника од софијког митроиолита Калевита у граду Купинику — Куиинову. По смрти брата деспота Јована. (■{• 10. Децембра 1502.) напусти Максим Срем, отиде у Влашку, где је између 1503. и 1508. за владику изабрат. Умро је 18. Јануара 1516. у њиме подигнутом манастиру Крушедолу. У занису Атанасија Исаијевића, реметског пгумана, приликом обављене визитације 13. Марта 1771. вели се: „Сему монастиру — Фенеку надлежит једина капелица от старине, растова древа устроена., на грунту милитарског мјеста Купинова. Јест здание древњее, храм Благо вјешченија Пресвјатија Богородици. При ^сеј капели сут две келие и кухиња от древа под једним покровом. Окрест речене ка-

пеле у огради находитсја 400 дрва шлива и четири косе ливаде." И дан данашњи стоји иста капела и то онако иста, каква је била 1754., а уз њу и кућица од набоја, а доле подзидана цигљом. Само данашњим даном не сиада и није Филијал манастира Фенека, него је својина црквене општине купиновачке заједно с 4 јутра земљишта. Кад је и како је она дошла у њен посед, не знамо. Не би с горег било, да меродавни завире у старе грунтовнице, те ако би се могао некадашњи манастир Обеда повратити манастиру Фенеку, да му се поврати. Како и данас многи свет долази из околних села и из Србије цркви Обеди, лепо би се дало од ње наиравити манастир. И кад се~ у старо доба налазило богољубивих калуђера и световњака, који су подизали опустеле манастире : да л има у српству данас таквих богољубивих ктитора? Ако их има, исти би требали то да учине, јер наш свет у околини сбедској, сећа се и данас мајке Ангелине и њеног сина владике Максима. Наставиће се.

Примедба на нацрт уредбе о дотацији ерп. правосл. евештенетва у Митрополији Карловачој.* У 278. бр. „Заставе" од 1902. г. угледао је света нацрт уредбе о дотацији срп. правосл. свешт. у Митроиолији карловачкој, који на изједначење свештеничких плата смера. У истом нацрту свештеник Д. П. предлаже установљење „митрополијскојерархијске благајнице" у Ср. Карловцима, у коју ће утецати приходи од свију добара, која су до до сада т паШга уживали поједини свештено-служитељи овопределне цркве наше. Код образложења 1 тога прихода под тачком 5. спомиње се и даљски спахилук са 560 хиљада круна годпшњих. Према томе је свештеник Д. П. мишљења, да, се даљски спахилук може закључком сабора одузети од Ње* Пуштајући ову прииедбу, повивамо и осталу браћу свештенике, да о дотацијн свештенства искажу своје мњење, односно своје примедбе на нацрт г. Д. П. У своје време, и ни ћемо коју проговорити о њему. Овде примећује(мо само тр, да Емид КиЦ греши, кад тврди да |је и Сидиг краљеЦски дар, као штоПе Даљ. Сириг је узео ва своје новце Љгадика бачки Висарион Павловић аа ивдржава&е бачког епископа, па ја сабор 1864/5. вакључи 1 ® да Ц од прих^да његова ивдр^авају сви енискпп ка^ловачкеЧштропол^је. Уредништво.