Српски сион

Б р . 2.

„СРПСКИ

СИОН"!

Стр. 57.

Пред церквом једна келија от дрвета оплетена чатлом, покривена трском, под њом оздол иодрум. Једна шталица от плетера, покривена трском. Около цркве малена башчица, ограђена прошћем, посијата зелием. Около манастира свега грунта за 4 јутра земље, ограђено около прошћем растовим, у коме јест свега 4000, јешче у тој огради около манастира има шлива, које посађени које сами поницани дрвета, свега на прилику до 500. Тако и јабука и крушака диви на прилику 10 дрвета. Пред црквом један голем дуд, један бунар от леве стране црковне мален подзидан циглом, из кога и воду пију. А когда су велике воде, а мало које године и нб бива, потопи сав грунт и келие и церков Вода буде у висину до самија часнија трапези и у цркву на лађи може се ући. Тако у оно време Јеромонах Василиј нребива у Купинову, код цркве има своју келију, докле вода неумалитсја, и паки у манастир отходит. После варадинске године, 1723. љета, Лазар Чупић, из Вуковара покрил и подметул балване нове, а ироча грађа јешче старинска стоит. Екзамент Јеромонаха Василија, Јеромонах Василиј ХристоФоровић, родилсја у Сервији близу Ваљева, у селу Брезовици. Имјест љет 58, училсја книги у манастиру Боговађи, код игумана Герасима. Примил степен дјаконства чрез епископа будамскога Василија (Димитријевића) у Карловци, горњој цркви во храмје Воведенија, 1729. м. Јануарија 14., и с благословением свјатопочившаго Арх. и Митр. Мојсеја (Пет;:овића) белиградскаго, понеже више речени Арх. нашал Василија у ман. Раковцу когда визитацију чинил и питал њега: откуда он јест и что ондје дјелает? А он сказал себе откуда је и дошел книги учитисја, а когда видјел њега ненаучена, тако заповједил игумапу Исаији, да он више реченаго Василија даст у школу учитисја. Тако игумен дал њега у школу карловачкују, и тамо он училсја 2 Ј / 2 љет код Максима Суворова, нак дошал у ман. Раковац и дал њему игумен службу мешаоническују, јешче тада био в мирском чину* и держал пол љета више реченују службу. А када се немогао владати у оној служби, а он отишал у ман. Боговађу и тамо * У то оу време многи отупали у чин свештенички, без да су се жениди. Тако су обично чинили они, што су мислили отићи доциије у кадуђере.

взјал епископ ваљевски Доситеј (Николић) и вчинил јего магистером и тако бил у Ваљеву магистером 2 љета. Тамо и степен свјашченства получил чрез еп. Доситеја 1733. м. Јунија 11. во храмје св. муч. Георгија, и от туду возвратилсја паки у ман. Боговађу и тамо примил чин монашески чрез архимандрита ковиљскога Исаију, у оно време бивши ексарх ваљевски, во храмје св. муч. Георгија 1731. Ноемврија 3., и от туда прешал овде у Купиново 1740, Августа 29., и дал јему блаженопочивпш патријарх (Арсеније IV.) допушчење и благословение и писмо на манастир Обеду по његову прошенију, что би он до своје смрети живил код више реченога манастира, понеже у оно времја у ман. Обеди бил једин монах Атанасиј, а један Јеромонах из ман. Ковиља именом Никанор, котори держал нурију у селу Обрежју, тако се и он пристајао ман. Обеди, зато патријарх дал Василију сингелију что би он бил помежду их старши, како би она обител могла се чтогод помоћи и обновити, на које више реченому Василију и писмо дал на сву сремску епархију что би могл милостињу нопросити, поможенија ради св. монастира, које јест писмо и до днес у више реченога Јеромонаха Василија, с подписом и печатом патријарховим издато у Карловци Јулија 10. 1740. Паки јегда 1741. Августа 22. преставил се свјашченик купиновачки именем РаФаил, благословением и допушчением блаженопочившаго патријарха Арсенија, чрез ексарха Никона держал нурију купиновачку и церков купиновачку 6 љет. От више реченаго ексарха и писмо имјеет. Читати, писати средствено, појати незна, у нисанију искусан. Духовник јего бил сего св. поста Авакум бешеновачки, служит често недељом и праздником. При себе имјеет јединаго дјака, из села Обрежја. От сродства имјест јединога синовца у Кугшнову, котори јего и послужует, за препитание что јему Христијани по мало жита уделе, то има, и от воћа кад им роди и то ретко, от того поможение има, и башчу что своима рукама дјела, више нишча. Правило церковное держи непремјено, одјејание имјеет: ћурдију и доламу плаветне бое, мале, ветхе, чиновник паки ветх, више ничто неимјеет от риз, понеже вишереченија книги в церкви что читает, такожде и поучителнија книги и све что имат, когда поповал у Купинову и за они приход что за његов труд долазил, книге