Српски сион

Стр. 56

0 п и с српеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) и. Манаетир Обеда. Како поменути визитатори 1753. нису обавили визитацију манастира Обеде; то .је идуће године митронолит Ненадовић послао архимандрита шишатовачког Вићентија Поповића, да обави и визитацију манастира Обеде, што је исти 1754. Јунија 5. и обавио. Онис исте визитације гласи: „В Манастиру Обеди начахом визитацију и обрјетохом: Манастиру Обеду јест храм Благовјешченија Пресвјатија Богородици. Писанија никакова не обрјетохом: кто бил јеј ктитор и здатељ от начала, а Манастир јест близу Купинова, вртаљ часа, у среди Острово, около све баре, само с једне стране може се доћи по суху у месецу Јулију и Августу, а у друга времена никогда развјз лађом, и усред те баре јест стари порушени зидати град деспота Вука, којега серпска историја и цароставник свидјетељствујут. Тамо јест и Церков пред градом, созидана древне во имја евангелиста Дуке. Повјествујут стари људи њеколико, који су саде и каде су Турци держали Купиново, онда су они људи били, и онде се изродили, наипаче Милин Обеђанин, који се онде и родиша, поњеже близу Манастира две тисјачи коракљаја у турска времена било је малено село које се звало Обеда, тамо се виши речени Милин родио, које јест село сад пустара и Купинци сада држе. Тако он слиша от старих својих, да су Манастир Обед начинили деспоти у она времена 1507. љета, када су онде седили и владание имали, поњеже свјатаја преподобнаја Анђелина имала обичај отходити у њекаја времена во безмолвное мјесто пустнически молити се Богу, у постнаја времена, а наииаче у свјатују четиредесјатницу, цјело тамо отстојавала, и таки су обичај имали тамо держати по једнога монаха стара, и от оно доба до днес никогда није била пуста, свагда по један монах находитсја. И во времена турска околна села нигда нису церкву имали, развје у Обеду отходили и тамо закон примали. Церков јест создана ог дрвета растова, оздол

СИОН« м. 2.

балвани растови, под њима подзидано камењем, стјени от растових бервана, покров растова шиндра полован, свод изнутар от растових дасака, нрепрата преграђена растовом даском. Врата малена от растових дасака, брава немецка на врати, на церкви два крста от илеха, патосата циглом. Церков в долготу иет клоФтери, два во ширину, во висину један клоФтер, свуда около стреја, може се дохватити руком. Пенџера на церкви неима големи, само просечено кроз брвна, колико може рука проћи. Престол от камена јединога, тако трапеза от једнога камена, широка један ри®, дугачка ри® и Фртаљ. Непознаетсја нити има каковое знамение да је освјашчена. На трапези два чаршава бела от платна проста, један от картуна, антиминс цјел нигдје не иокварен, освјашчен блаженопочившим господином Архиепископом Викентием Поповићем 1723., во антимисје и мошчч свјатих има положени. Проскомидија от дрвета на подобне ормара, на проскомидији један покров от 5еза, а један от чита; путир от калаја; дискос, лажица от сребра. Покровци от мале свиле алаче; на престолу и проскомидији три свјешчника от туча; олтар преграђен растовом даском. Престолна икона Христова и Богородична ветхи и порушени, тако и двери ветхи и порушени, мали, велики и различни образов њеки и незнаеми 15. Једна икона средња ветха с десне стране исписана свјатаја Петка, от леве написана свјатаја Недеља, написана во подобие Царица, на глави имјеет круну царску. Један свјешчник от жељезг? две кадилнице от туча, два кандилца от стакла. Један Фелон от проста платна, један стихар шарене свиле полован, један стихар от платна нрост, један епитрахиљ свилен полован, један епитрахиљ зелене свиле нов, један појас зелене свиле, па®те от туча, једне наруквице от зелене свиле; један ибричић укроини от бакра, 1 сојединеница от плеха. Књиге. Московске: тестамента, ноловна, триод, на средње коло; литургија нова, пентикостар, псалтир велики, требник, октоих, празнична минеја, катихизис, алФавит духовни, регуламент духовни, на мало коло; 4 пролога, беседа апостолска, теОФилакт, толкование евангелское, на велико коло. Кијевске: псалтир на средње и мало коло, житие св. мученице Варваре с акатистом на средње коло. Лавовске: литургија, на средње коло, ветха.