Српски сион

Стр. 40

„СРПСКИ

С тога сабор, позива сабореки одбор, да ј сходно овим начелима преустроји „привремено упутство за манастире од 5 септембра 1875. издано на темељу § а 22. ол. г.) и 30.) устројства саборског а у емислу § а 19. тач. 4.) саборског устројства од 1875." да састави и сабору поднесс иредлог за штатут о управи и контроли манастирских добара." Као што је мајски сабор много штогата урадио на брзу руку и донео но неки закључак, који не снада у његов делокруг; тако је и исти предлог и донесен и усвоЈен на брзу руку, ма да он није спадао у делокруг саборски — бар не у оној Форми. У делокруг сабора по саборском устројству од 14. Маја 1874. по §. 19. 4.) спада: „да установи гататуте о управи, контроли и употребљењу иародно-црквених добара — овамо рачунајући и манастирска добра 2 , Фондова и Фундација с иогледом на основне цељи, као што је то одређено саборским закључком од године 1865. одобреним кр. уредбом од 10. Августа 1868." 4.) „Сабором установљени прорачун у погледу трогакова на потребе црквених и просветних цели, свих народно-црквених Фондова, фундација и завода, овамо рачуиајуКи и манасшире, —- нодноси се председнику уг. кр. министарства ради надзора о томе,. дали су код руковања са фондовима и Фундацијама постојећи гататути обдржавани ?" Ово је све, шшо ио саборском устрој• сшву сиада у делокруг сабора у погледу манасшира. Како поменути закључак саборски није статут, каквог у смислу § 19. 4.) сабор ског устројства, сабор треба да донесе, односно да му на осн> ву § 33. прелазног 2 Г. Др. Жарко Миладиновић у своме „Тумачу" на стр. 115. код тумачења §. 28. I. кр. рес. од 10, Авг. 1868., рече: „— — но устројству саборском, сабор има потпуно право располагања са приходима и имањем манастирским (1. 9.) § 19. устројства).* Да је ово тумачење г. Миладиновићево друкчије од самог поменутог §. 19. 9.), по ком сабор нема ирава, да располаже како хоће с приходима манастирским, и да такво право сабору не припада; то је бар јасно!

определења истог саборског устројства саборски одбор зготови и сабору ноднесе, а круна да га одобри и који би тек по њеном одобрењу могао стунити у живот; него је проста одлука саборска, коју са бор није био властан ни донети:— јасно је, да он ио томе не може имати ни важносши, ниши му се дужан ко иокоравати. Поменути нредлог односно закључак не само да није спадао у компетенцију сабора, него и он ноказује и доказује, како је мајски сабор на лаку руку без озбиљног промигаљања доносио закључке и одлуке. Глзвии мотив за донагаање номенутог предлога био је то, што мапастири не иоказују скоро никаквог сувишка. Па је л сабор дао себи труда, да се о томе и увери? Није! А да није ево доказа. По старом галендријану и узорима, нагаи мапастири ие воде рачуне о своме приходу, него воде рачуне о примању и издавању. Да је примање од нрихода са свим нешто друго, ево доказа. По рачуну Гргетега за 1900. имао је манастир „нрихода од земље" 50.870 00 дочим то не стоји. Он је имао толико примања од рачуна земље. А прихода од земље је имао за ту годину 64 764.80 К. Дај да докажемо то. По рачуну је остало у храни од 1899. 16.915 80 К., осим сламе и кукурузовине. 1900. добио је пак за иродату храну т. ј. и за заосгалу од 1899. и негато од 1900. заједно са арендом и сламом 50.840 К , а остало му је у непродатој 24.720 80 К. Ето какав је приход ио вођењу рачува како их нагаи манастири од вајкада воде, а какав је но рачуну каквог би требало водити, кад се хоће да зна прави приход. И на основу тако погрешног вођења рачуна, донеоје сабор иоменути закључак и на основу шаког рачуна донео ирорачун ма насширски. Грозно! Код толиких „стручњака" саборских посланика и доведених из Паичева и Земуна, нико не опази ту неправилност и да довикне: људи божји, та ово пису ириходи манастирски, него нримања, и ми на основу њиховом не можемо нигата закључити!