Српски сион

О ир. 66.

В р . В.

н о резултату исте овој конзнсторији од времена на време извештај подносе. — Потврђује се избор С. Ц. за с. иарох. пои. у В., и Г. 0. за пароха у 3. — Са одобравањем се узпма на знаве извештај кр. шк. надзорника крашовско-северинске жупанпје, да ће се при попуњењу учптељског места у С. само такав компетенат у обзпр узети, који је кадар п појачку дужност вршпти. — Не може се места датп тужби Ж. Е. и В. Л. из II. против решења тамошњег цркв. одбора, којпм је дркв. столове од њих млађима уступио, јер при издавању столова није меродавна само старост компетената, већ поглавпто то, да се столови ивдају оним хришћанима, који су побожног и моралног владања, и т. д., који су за месну опћину заслуга стекли, (в. §. 1. „Прав за издавање цркв. столова од 1889.), а с тим се неда у склад довести жеља Ж. Е., да врши туторске дужности за иаграду, ни парничење В. Л. са цркв. опћином. — Позваће се Г. II. из 3., да на пдућој седници изјави овој конзисторији, какве измене мисли учинути у завештајном писму, којом оснпва закладу за пздржавање црквице на гробљу у 3. До коначне исгшате Романа установљава се у Д. парохија III. класе, доцније ће се пак према броју душа повиситп. Јереј М. В. се премешта из Д. за адм. у М. М. — Не може се удовољити жељи високог кр. угар. миннетарства просвете, да се у пзводу из матрикуле место наводно погрешно ппсаног имена „Рапсгег", напише „Рапсгег", јер у српском језику нема таких знакова за акценте, те ћнрилицом писано ,Д1анцер" чита се мађарски „Рапсгег". Умолиће се високо кр. угар. министарство просвете, да допустп исправак у матрнкули венчаних цркве у С. погрешно забележеног презимена „Грујић" на „Ђурпћ". — Не може се удовољпти жељн внсоког кр. угар. министарства просвете, да се у матрикули рођенпх цркве златичке, као н на изводима из исте латиницом уппше, да је исто високо мипистарство дозволело промену презимена Сурдуљ на „РЧШр". Узима се иа повољно знање пријава јер. Б. Д. из Ф., да је Ј. Д. превео из римокатоличке вере у православље.

НЕЗВАНИЧНО Почетак анархије по нашим црквеним општинама. Бачено летошње семе по нашем автономном пољу, почиње нлода доносити. Саборски ноступак спрам последњег нашег

највећег автономног органа — Саборског Одбора —, осоколио је и наше најниже автономне органе — црквене скунштине —, које видећи „слободију", ночеше и саме да се не обзиру на своје претпостављене власти — епископе и административне одборе —, него им иуцају под нос, исмевајући њихове наредбе. Како је од мајског сабора прошло по доста времена, а народ није дао израза свога одобравања раду мајскога сабора, а јавним и тајним аранжерима је тога требало; чекала се згодна прилика, да се „јавно мњење" заталаса. И што аранжери желеше, то и дочекаше. Одлазак четири архимандрита у Буда-Пешту и нредаја преставке манастирских настојатеља председнику кр. угарског министарства, у ногледу закључка мајског сабора, да се без питања и одобравања њиховог издају манастирске земље под закуп; нослужи аранжерима за згодно срество, да тиме узбуне јавно мњење. И чим дознадоше за то, ударише у један мах у „всја тјашкаја" на ларму и преставници јавних и потајних аранжера, што се „до јуче" на сва уста грдишс, позваше народ и јавно и тајно, да устане на ногејуначке, те да држи црквене скунштине, и у њима изрече поверење мајском сабору, на онако свесном раду, а неповерење патријарху и калуђерима због њиховог „издајничког рада". Наш народ, којије познат са своје лаковерности, и који не разбира много о томе, но је онај што му се намеће за вођу и из каквих му се побуда он намеће и може л се оно извршити што му се обећава ; натрча и овом приликом на лепак поменутим аранжерима, те како је зимско доба, које наш народ и онако већином проводи у беспослици, по Срему, Бачкој и Банату на дневном су реду црквене скупштине, у којима се једноглаено доносе закључци, да се у целапи усваја преставка новосадске црквене скупштинз, и ако ни стонити скупштинар не зна ни шта је све радио мајски сабор, као ни то, за што је и од које је стране подигнута хајка на калуђере. Не ћемо овде да говоримо о раду мајског сабора, а ни о побудама поменуте хајке, него ћемо само да упозоримо меродавне, да мало препазе шта раде и да помисле на иоследице, што ће неминовно морати наступити, ако се за раније ме стане на пут анархији што иочиње за■узимати маха по нашим црквеним отитинама. На основу поетојећих наредаба, упозорили